Беседа владике Артемија на освећењу новог храма у селу Грнчару 2007. године

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

Непријатељи су мислили, када су га рушили, да ће то бити крај и храму и нама. Али Бог друкчије просуђује и расуђује. Као што су Апостоли били тужни када је њихов Господ, и наш, био разапет на Kрст, на Гологоти, када је био сахрањен, а они остали без Њега, били су у туги, у жалости, нису се сетили оних речи Његових: “У свету ћете имати жалости, али не бојте се јер ја победих свет!“

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Благодаримо, браћо и сестре, Богу на овоме данашњем дару који нам је подарио, на овој духовној радости коју смо доживели, на овом сабрању у овоме новом храму Божијем у који нас је сабрала благодат Духа Светога. Благодаримо Богу што нам је у толико дана и ноћи подарио један зрак светлости, што смо успели да подигнемо, из пепела васкрснемо овај дивни дом Божији који краси ово место.

Непријатељи су мислили, када су га рушили, да ће то бити крај и храму и нама. Али Бог друкчије просуђује и расуђује. Као што су Апостоли били тужни када је њихов Господ, и наш, био разапет на Kрст, на Гологоти, када је био сахрањен, а они остали без Њега, били су у туги, у жалости, нису се сетили оних речи Његових: “У свету ћете имати жалости, али не бојте се јер ја победих свет!“(   ) И као што су се они обрадовали вестима о Његовом Васкрсењу које чуше од жена мироносица и касније чуше од самога васкрслога Господа који се јави и поздрави их: “Мир вам!“(Јн. 20, 19) Он уплашеним срцима дарује мир, дарује спокој, дарује наду и љубав.

Тако, браћо и сестре, као што је Господ васкрсао у трећи дан по своме распећу на Голготи, и ми дочекасмо да и овај храм васкрсне после седам година. Разрушен је на Велики Петак, када је и Господ пострадао, ујутру. Непријатељ је мислио да ће то бити крај, исто онако ко што су јеврејске старешине и фарисеји мислили да ће распећем Господа Христа престати да постоји његова наука. Али су се преварили, и једни и други, Христова наука је наставила да живи јер је Господ васкрсао. Његови ученици „обукли су се у силу с` висине“, у благодат Духа Светога, и светлост Јеванђеља и науке Христове пронели по целоме свету. И данас нема земље на кугли земаљској где се не зна за име Господа Христа, где нема оних који верују у име Његово, који Му се моле и који Га призивају у својим невољама.

Тако и ми, браћо и сестре, иако пострадали у ово протекло време, нисмо нестали. Ту смо где јесмо, ту смо где смо и били. И овај храм Божији подигнут је на истоме месту на ком је постојао и раније. Нека би дао Бог да у овоме храму, да се сабирамо много чешће, него у ономе ранијем. Биће распоред кад ће се служити у овоме храму, ви ћете то знати и ја вас молим, немојте га заборављати. Ви сте га својим трудом, својим знојем, својим прилозима, својим радом успели подићи. Не да би га гледали споља, него да би у њега долазили, да се у њему Богу молимо, да овде децу крштавамо, младенце венчавамо и одавде наше драге покојнике испраћамо у Небеску Србију, у Царство Небеско. Ако тако будемо радили, браћо и сестре, онда ће овај храм имати будућност, јер ће у њега долазити и наша млађа покољења којима га остављамо у аманет да га чувају и сачувају, и да они и њихови млађи у овај храм долазе.

За ову радост данашњу, браћо и сестре, најпре дугујемо Господу Богу захвалност. Онда дугујемо захвалност вашем свештенику, оцу Звонку, који иако и сам пострада као и цео наш народ, смого је снаге да са вама заједно крене у обнову ове Цркве Божије. Захвалност дугујемо и свима вама, браћо и сестре, који сте на било који начин допринели да се ово дело Божије за непуну годину дана доврши и да храм буде освећен.

Нека би Господ примио данашње наше молитве и даровао нам мудрости и снаге да истрајемо до краја на путу Божијем, на путу спасења, у очувању наше свете Косовско-Метохијске земље и наших светиња у њој. Да би нас Господ примио у Царство своје Небеско кад одавде пођемо, да тамо и ми са свима Светима славимо Оца и Сина и Светога Духа, кроза све векове и сву вечност. Амин!