Беседа владике Артемија на празник Светог Киријака Отшелника у Великој Хочи 2007. године

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Ваше превосвештенство, преподобни и часни оци, браћо и сестре, ево, по милости Божијој, и ове године дочекасмо да се саберемо, овде, у Големој Очи за Миохљдански сабор који је постао традиција да се сваке године овде окупљамо и молитвено прослављамо угодника Божијега који је Господа прославио својим животом и којега је Господ прославио својом благодаћу на њему и на његовим Светим моштима.

 

Сећам се ранијих година, како нас је лепо време пратило и било је и сунчано и топло. Ове године и ако је време и тмурно и кишовито, срца наша и душе наше су ведре и радосне и Богу благодарне за овај дан и за ову милост коју нам је подарио. Ми смо се и данас овде сабрали у великом броју, као и ранијих година, имамо и нашу браћу која су дошла из далека, чак из Београда, потегли су целу ноћ путовали да би данас заједно са нама овде могли да доживе ову радост и ово славље које Велика Хоча припрема сваке године. Господ је нама подарио много дана у години када се сабирамо и када се радујемо. Зато што је Господ осветио сво време, сваки дан у години је посвећен једноме или више светитеља, свака недеља у години је посвећена Васкрсењу Христовоме, постоје велики празници када се наш народ православни окупља у своје храмове, када Бога прославља и на душу своју мисли. Заиста, ту веру православну коју су нам предали наши свети оци, почев од светих апостола преко светих отаца и наших светих славних предака, почев од Светог Саве до Светог Владике Николаја и Оца Јустина, ми треба да држимо онако као што су они држали, без промене и измене, да живимо нашу веру као што су они живели да је предамо нашим млађим поколењима, нашој деци и омладини, да та вера и њима буде светлост у овоме животу и путоказ како треба да живе овде на земљи да би постали грађани Царства Небескога, јер Господ је зато, бараћо и сестре, и дошао на земљу, родио се од Свете Богородице као човек, живео са људима, учио људе, откривао људима истину о Богу, истину о бесмртној души, истину о вечном животу и оставио Цркву своју на земљи да се у њој и кроз њу сви људи, свих времена, свих племена и народа спасавају. Господ није дошао за један народ, није дошао за једну генерацију, за једно племе, није дошао за један сталеж, него је дошао за све људе, од Адама до последњег човека, који ће живети на земљи. Господ је свима открио оно што је потребно да знају о Богу, да знају како треба да живе, јер нема другога имена под небом којим би се могли спасти сем имена Господа Исуса Христа. То је та вера наша православна, браћо и сестре, коју су нам преци наши предали, коју и ми треба да држимо као зеницу ока и да је предамо нашим млађим покољењима, да се наше светиње никада не забораве, да се наша свећа славска и свећа у храму, када слави своју крсну славу, да никада не престане. Јер само тако ако будемо живели бићемо угодни Богу, и Бог ће онда бити са нама, а када је Бог са нама онда нико не може бити против нас. Ми задњих осам – девет година пролазимо овде на Косову велика страдања, велика искушења, вероватно због грехова наших које смо чинили у протеклим деценијама, па Господ хоће, не да нас уништи или да нас истреби одавде, него хоће да нас врати к’ себи. Зато сва ова страдања и невоље треба да примамо са благодарношћу Богу, јер Бог то допушта да бисмо се ми вратили Богу, да би се вратили својим коренима, да би се вратили к’ себи, јер смо се отуђили и од Бога и од самих себе. Заборавили смо на наше претке, на наше путеве којим су они ишли и Бог жели да нас поврати на тај прави и истинити пут.

Нека би дао Бог молитвама светих угодника Божијих из рода нашега и данашњег Светог Киријака Отшелника, да останемо чврсти и одани својој вери и овој светој косовско-метохијској земљи, да останемо овде непоколебљиво, ма шта се десило, јер ово је наше вековима и треба да остане и у будуће векове да Срби овде живе, да се Богу моле и Бога прослављају, а Бог да нам помогне да у томе истрајемо.

Нека је срећна и Богом благословена данашња слава! Данашњем свечару, брату Славку Спасићу, који је домаћин ове године ове Славе, који се потрудио и припремио оно што је припремио. Да ли има неко да се прима за идућу годину да прими део колача за до године, да он буде домаћин? Има ли неко да се јави? Благоје Радић из Ораховца. Приђи, Благоје. Ево овако, узми, хајде, Благоје, то је благослов Божији, понеси кући благослов, честитај старом домаћину и он теби. Нек је сретно и Богом благословено и дуговечно, да да Бог да се још много, много година сабирамо, не само на данашњи дан него много пута у година, да се заједно Богу молимо и Бога славимо, Оца и Сина и Светога Духа сада и увек и у векове векова. Амин!