Беседа владике Артемија у манастиру Дубоки Поток при освећењу конака 13.10. 2002. године

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

„Непријатељи уништавају а ми градимо у славу Божију. Јачи је онај који ради у име Божије него онај који се против Бога бори, јер каже се у Светоме писму: „Не може се противу бодила праћати“. Не може нико победити силу Божију када Бог хоће да се нешто васкрсне, да се нешто појави.“

 

У име Оца и Сина и Светога Духа!

„Данас дође спасење кући овој“, рече Господ у Светом Јеванђељу. Онда, када је Господ ушао у дом цариника Закхеја, то је значило спасењу те куће, не као грађевине него њених житеља. И данас, ми, браћо и сестре, сабрали смо се овде, у овом нашем старом и дивном Колашину, у манастиру Дубоки Поток, да извршимо један величанствени и радосни обред освећења овога конака. Претходно, принели смо Господу бескрвну жртву одслуживши Свету литургију у којој смо се помолили за мир и спасење свих нас овде сабраних, али и целога рода нашега и свих православних хришћана и свих људи добре воље, ма где се они налазили.

Заиста је ово дан створен да се радујемо у њему, браћо и сестре, јер, ево, дочекали смо да предамо на употребу овај манастир младоме монашком братству на челу са оцем Ромилом, који се потрудио много за две и по године овде, те може данас да нас овако лепо, овде, дочека. Овај конак, сви знате који сте из ближе околине, какав је био до пре две године. Био је руина у који је било страх човека да уђе, али када се усели живот у једну, у један манастир онда све почиње да се мења онако као што и каже Господ: „Гле, све ново чиним“. И заиста, доласком младога монашког братства из порушеног манастира Зочиште код Ораховца, васкрсао је овај манастир. Непријатељи уништавају а ми градимо у славу Божију. Јачи је онај који ради у име Божије него онај који се против Бога бори, јер каже се у Светоме писму: „Не може се противу бодила праћати“. Не може нико победити силу Божију када Бог хоће да се нешто васкрсне, да се нешто појави.

Ви знате наше пострадање на Косову и Метохији у задњих неколико година. Порушено је и уништено преко 110 цркава и манастира, али, ето, Бог благосиља на другој страни, те се подижу и цркве и оживљују манастири. Пре само годину и по дана Ибарски Колашин је доживео велику радост јер је довршена црква у Зубином Потоку, чије освећење је извршио Његова светост патријарх српски господин Павле а, ево, већ данас васкрсао је овај стари манастир који је вама добро познат, који је вековима био кула светиља нашега народа овога краја, где је народ долазио, налазио утеху души својој и заштиту од непријатеља. Али је био дуго време запуштен и напуштен. Био је као парохијска црква, али када је подигнута црква у Зубином Потоку, да није овде дошло монашко братство нико овде више не би долазио. Али, ето, слава Господу Богу, данас имамо ову велику радост да прогласимо да је и манастир Дубоки Поток обновљен и оживљен као пре неколико година манастир Светих Архангела код Призрена, манастир Кончул код Рашке пре две и по године, манастир Ђурђеви Ступови и, ево, данас манастир Дубоки Поток. За ову радост, браћо и сестре, најпре треба да захвалимо Господу Богу без чије милости и помоћи не би могли ништа добро учинити, јер и каже у Светом писму: „Без мене не можете чинити ништа“. Али, морамо захвалити и људима и вредним рукама које су се потрудиле да, са благословом Божијим, изврше ово величанствено дело. Пре свега, захвалност припада оцу Ромилу и његовом братству овде. У име те захвалности оца Ромила данас награђујемо чином синђела, које је одликовање за монашко свештенство, и то нека му буде подстрех да не малакше у својим трудовима него да се труди и даље у обнови ове светиње и украшавању. Захвалност припада и многима који су материјално помогли обнову овога конака и овога манастира, пре свега председнику Координационог центра, годподину Небојши Човићу из Београда, који је овде често долазио и није жалио труда и напора, а и материјалних средстава, да помогне. Захвалност припада и неимарима који су својим рукама ово радили, украшавали, а то су сродници ових монаха из Босне, који су овде долазили, радили данима и месецима, а нису се примећивали јер су веома скромни и тихи људи, испуњени страхом Божјим и љубављу Божјом. Захваљујући њиховоме труду и умешности, имамо овако диван конак који је на употреби, не само овоме братству овде, него и целом нашем народу. Сваки који овуда пролази или долази биће дочекан и угошћен онако као што подразумева српско гостопримство и монашка љубав у свим нашим манастирима. Али, захвалност припада, браћо и сестре, и свима вама овде, председнику Општине Зубин Поток и свима осталима који су ма чиме допринели да се овај манастир обнови и овај конак заврши.

Нека Господ учини да данашњи дан освећења овога конака буде дан спасења кући овој, овоме месту и овоме народу. Да Господ прими наше молитве, благослови све нас овде сабране који смо, и поред јутрос кише која је постојала, ето, дошли у овако лепоме броју на ову свечаност. Али, Господ је погледао на нас па нам је даровао и лепо време. Ево, и сунце пробија се кроз облаке да нас и оно обрадује данас. Нека Господ благослови цео наш народ, дарује нам мудрост и смирење и трпљења, да се вратимо на пут Божији, на пут наших светих предака, на пут наших отаца, и да, идући тим путем, будемо достојни потомци Светога Саве, Стевана Немање, светог кнеза Лазара и осталих наших славних и светих предака. Јер, само ако се ми Богу вратимо онда ће се Бог, исто тако, обратити на нас и послати милост Своју и помоћ Своју и избавити нас од искушења и страдања кроз која пролазимо тако дуги период времена. Нама је потребан мир, нама је потребна слобода, нама је потребан рад и напредак у сваком погледу. Ако се будемо трудили као што су се трудили монаси овога манастира, Бог ће благословити и наш труд и напредак као што је благословио и ово дело које смо данас осветили.

Нека благослов Господњи молитвама Свете Богородице и свих светих угодника Божјих дође на вас и буде са нама сада и увек и у векове векова. Амин.