Беседа владике Артемија уочи празника Светог краља Милутина у манастиру Грачаница 2002. године након монашења монахиње Злате

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Данас, браћо и сестре, у овоме храму Божијем сабрано је цело Небо. Чули сте из молитава да је овде присутан сам Спаситељ наш, Господ Исус Христос, са Мајком Својом, Пресветом Богородицом, са свима светим анђелима и са свима светима, заједно са нама који још по земљи ходимо. Сабрали смо се овде да прославимо празник ктитора ове предивне Грачанице, Светог краља српскога Милутина.

Сваке године ми се овде сабирамо, некада у мањем, некада у већем броју, али душа се моја радује што види да нас је вечерас овако велики број сабран овде. Нема сумње да нас је овде привукао, поред тога разлога – празника ктитора ове свете обитељи, и моменат коме смо управо присуствовали, а то је монашење једне од сестара овога манастира. Данас, на почетку трећега миленијума, када је свет својом техником, својом науком, достигао до планета и других светова у Космосу, када се људи хвале својим достигнућима, када је журба и грабеж око материјалнога блага обухватио и потопио свако срце, ето, и данас у нашем народу постоје душе гладне и жедне Бога Живога. И данас постоје они, не само до чијих ушију, него и до чијега срца досежу речи Христове: „Ако ко хоће замном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и иде замном.“ Видели сте овде вечерас велики број младих монаха и монахиња. Сви су они у ово наше време, смутно и тешко, чули тај глас Христов и одазвали се на њега и постали су слуге Бога Живога, постали су они који носе Крст Христов и иду за Њим. Међу њима је и ново

пострижена монахиња Злата која је, такође, оставила свет и све у свету, и своје родитеље и своје сроднике и своје пријатеље и своју науку и своју каријеру коју је могла у свету да гради и, ето, узела је Крст Христов и кренула за Њим. То је радост, браћо и сестре, не само за нас овде сабране, него за цело Небо. Јер, Господ је рекао у Своме Светом Јеванђељу да већа радост бива на Небу за једнога грешника који се каје него за деведесетдевет праведника којима не треба покајање. А монашки живот на који сестра Злата ступа од данас јесте, управо, живот покајања, покајања за цео живот. Јер, шта је покајање? То је свесност своје греховности, својих слабости, својих немоћи и борба са својим слабостима, а то је оно што испуњава монашки живот до последњега издисаја. Чули сте какве је завете Богу дала – ни мало лаке, али она је свесна својих слабости и зато на питања није одговарала: „Да, ја хоћу, ја могу“, него је говорила са смирењем: „Да, али с` Божјом помоћи“, јер једино са Божјом помоћи човек може испунити ово што је она вечерас обећала, а што су и остале монахиње и монаси за време свога монашења обећали Господу Христу. Она је данас примила обавезу да се моли Богу, не само за себе, не само за своје сроднике, за своје сестре

монахиње, него и за цео свет, за све вас, за све оне које зна и које не зна, али исто тако, браћо и сестре, и њој су потребне наше молитве. Да би могла да истраје на овом светом путу којим је кренула њој је потребна помоћ и милост Божја, потребне су и наше молитве да је укрепе, да је оснаже, да је подрже на томе путу. Јер, и њена молитва за све нас и наша молитва за њу биће и јесте доказ оне Јеванђелске љубави, истините и чисте, која управо се труди да ближњем своме осигура живот вечни и Царство Небеско.

Нека би Господ, молитвама Светог краља Милутина, Свете мученице Злате Мегленске чије име је понела вечерас монахиња Злата, и свих светих из рода нашега, да Господ погледа на нас, на род наш, да нас врати к` себи, да нас врати на пут покајања и пут спасења, да бисмо и ми били достојни потомци наших славних светих предака који нам оставише, не само предивне задужбине, него нам оставише и светао пример како треба живети у овоме животу ради онога, вечнога живота. Угледајући се на њих, трудећи се у своме животу да избегавамо свако зло и да чинимо свако добро, ми ћемо задобити милост Божју и Он ће нас, када пођемо одавде, примити у Царство Своје Небеско, да и ми са свима светима тамо славимо чудесног Господа Исуса Христа са Оцем и Светим Духом кроза све векове и сву вечност. Амин.