Беседа владике Артемија у Недељу Светих Отаца у манастиру Грачаница 2003. године

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

„Они, и ако су живели пре рођења Христовога, могли би се назвати Хришћанима пре Христа, јер, и пре објављивања Јеванђеља Христовога они су Њега испуњавали у животу своме, живели су по Закону Божијем, били испуњени свим оним врлинама које је касније Господ проповедао у своме Јеванђељу и које је оставио и нама да по њима живимо и да се њима украшавамо у овоме животу да бисмо се удостојили живота вечнога у Царству Небескоме, тако да Света Црква Божија данас прославља, дакле, оне угоднике Божије који су животом својим наговештавали тај радосни догађај Рођења Христа на Земљи.“

 

Ево нас, браћо, пред празником Рођења Сина Божијега на Земљи, пред празником Божића, једним од најрадоснијих и најважнијих хришћанских празника. Божић је мајка свих осталих хришћанских празника, мајка и Цркве хришћанске и свих нас, браћо и сестре, јер, да се Христос није родио на Земљи, као човек, не би било Хришћанства, не би било ни једнога празника другога. Зато је Божић толико радостан празник и зато се тако радосно прославља и дочекује у целоме православном хришћанском свету. А Света Црква Божија припрема нас за тај радосни догађај, за тај сусрет са Богомладенцем Христом, припрема нас постом од шест недеља, молитвом, причешћем, Светом Тајном покајања и, како се приближавамо томе светоме дану, Света Црква нам све више и више наговештава тај радосни моменат, долазак Сина Божијега у свет.

Данас, недеља пред рођење Христово, посвећена онима који су учествовали у Његовом Рођењу, посвећена је Старозаветним праведницима и Оцима Његовим по телу, који су претходили Њему, али који су живели вером у Њега. Данас Црква слави Свете Оце Старозаветне, Авраама, Исаака, Јакова, Давида, Соломона и све остале, Исаија, Јеремију и остале праведнике из Старога завета који су и својим животом и својим богомудрим умом и својим речима и науком наговештавали, говорили о доласку Месије, о доласку Сина Божијега у свет. Не само да су Га најављивали, него су они и живели вером у Њега и тиме се и спасавали и зато су постали угодници Божији и светитељи Божији и зато их данас славимо. Они, и ако су живели пре рођења Христовога, могли би се назвати Хришћанима пре Христа, јер, и пре објављивања Јеванђеља Христовога они су Њега испуњавали у животу своме, живели су по Закону Божијем, били испуњени свим оним врлинама које је касније Господ проповедао у своме Јеванђељу и које је оставио и нама да по њима живимо и да се њима украшавамо у овоме животу да бисмо се удостојили живота вечнога у Царству Небескоме, тако да Света Црква Божија данас прославља, дакле, оне угоднике Божије који су животом својим наговештавали тај радосни догађај Рођења Христа на Земљи. И, гле, сви знамо, у животу обичнога човека најпре се дете роди, па се, онда, школује, па касније бира своје занимање. А код Господа Христа пре Његовога Рођења дошло је Његово име. Анђео Божији јавио се Јосифу и рекао му да ће Света Дјева Богородица родити Сина Божијега, оно што се у Њој зачело од Духа Светога, родиће Сина „и надени му име Исус“, што значи Спаситељ. Никада, ни пре ни после, није се дешавало да неко даје име детету пре његовог рођења, али код Господа Христа име је претходило Његовом Рођењу, и не само име него и Његова Служба. Јер, име Исус, рекао је Анђео, значи Спаситељ, јер ће Он спасти род људски од грехова његових. Тиме је најављена мисија Господа Христа у свету.

Ради чега је Син Божији дошао на свет? Ради чега је постао човек? То све говори Његово име, Исус. Дошао је да нас спасе од греха нашега, свакога од нас, и мене и тебе и све људе од Адама до последњега човека, да спасе од греха наших, а то значи да нас спасе од смрти, јер грех је узрок смрти, смрт је дошла кроз грех у човека и човек је постао смртно биће. Дошао је да нас спасе од греха и смрти, а то значи да нас спасе и од ђавола, јер сваки грех је од ђавола, иза свакога греха се крије ђаво и када човек греши он, у ствари, служи ђаволу. А име Спаситељ, с нама је Бог, Емануил, значи да долази Бог међу људе да се сједињује са човеком да би се људи вратили на пут Божији, да би живели у животу овоме по Закону Божјем и тиме постали синови Божији и учесници у Царству Његовоме. То је Благовест, то је Јеванђеље данашње свете седеље, то је наука Светих Отаца Старозаветних коју су они проповедали и коју су они живели и постали хришћани пре Христа да би нама, који живимо после Христа, показали да нема другога имена под небом, што каже Апостол Павле, којим би се могли спасти, осим имена Исуса Христа.

Зато, браћо и сестре, припремимо себе, душу своју, срце своје, молитвом, покајањем, причешћем, да би Господ Христос уселио се у срца наша, да би Му у нама било угодно и пријатно као што је било у Витлејемској пећини на слами, да би Он, када пођемо одавде, примио нас у Царство Своје, да би нас познао и признао за слуге Своје, за оне који су носили име Његово и живели по Закону Његовоме, и да тако, отишавши из овога живота, славимо Њега са Оцем и Духом Светим кроза све векове и сву вечност, заједно са свима светима. Амин.