Беседа владике Артемија у манастиру Драганац на празник светог Игњатија Богоносца 2003. године

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Нека је срећан данашњи празник, браћо и сестре, и састајање у овоме манастиру, нека је срећно и благословено ово свето место у коме смо се сабрали да се заједнички Богу помолимо.

 

Овај манастир је стотинама годинама овде био као кула светиља овоме народу на обали мора, који је показивао како треба живети у овоме свету да бисмо постали грађани Царства Небескога. Тај манастир и данас, у ово тешко време, врши своју узвишену мисију као и све остале наше светиње на Косову и Метохији јер, захваљујући нашим манастирима, нашем монаштву и нашем свештенству, остало је нашега народа у овим тешким временима која смо претурили преко главе у задњих неколико година. Ето, Бог је хтео данас, неколико дана пред Божић, да се нађемо овде и да први пут служим у овоме светоме храму за мојих дванаест година, колико сам на овоме месту на коме сам. Радујем се, данашњи повод за ову Свету Литургију је било синоћње монашење, прво монашење у овоме манастиру после можда више стотина година, када се отац Игњатије синоћ причислио реду монаха наше Епархије, а данас, ето, заједно смо се Богу помолили.

Налазимо се, дакле, пред празник Божића када свако срце и свака душа осећа скори долазак Сина Божијега на Земљу и радују Му се сви, а нарочито Му се радују деца јер Божић је, пре свега, дечији празник.

Али, као у оно време када је Христос се родио у витлејемској пећини, за Њега није било места у људским домовима у читавоме граду Витлејему и околини, него је нашао место у пећини овчарској где су чобани овце затварали, тако и данас, када Га ми очекујемо, браћо и сестре, Он долази нама у походе и ми треба да се припремимо да Га сретнемо и дочекамо онако како доликује томе Небескоме Госту, најдражем и најмилијем Госту којега је Земља икада на себи видела и доживела. Треба душу своју да припремимо, да је очистимо од грехова наших уз покајање и исповест наших грехова, кроз пост и молитву да се припремимо као што, када очекујемо госте у наш дом, ми кућу нашу кречимо, уређујемо, догонимо, спремамо да не би гост, дошавши на праг наше куће и видевши прљавштину унутра, вратио се са прага нашега, што би била велика срамота за домаћина. Тако и ми, данас, када очекујемо долазак Богомладенца Христа, треба душу своју да припремимо, да она буде спремна и да буде пријатно обиталиште томе Небескоме Госту, да не би Он, дошавши на праг душе наше и видевши унутра мноштво прљавштине и греха, вратио се од душе наше, што би била, не само велика срамота наша, него и велика штета јер тиме би се показали недостојни и Његовога Царства будућега када буде дошао на Земљу да људима објави и да људе припреми да могу постати грашани тога Његовога Небескога Царства, да наследе вечни блажени живот. Ради тога је Господ дошао на Земљу, живео са људима, проповедао људима и пострадао од људи разапет на крсту на Голготи ради нас, људи, и ради нашега спасења.

Нека би дао Бог да данашња света молитва и овај дивни празник Светог Игњатија Богоносца коме је овај празник посвећен, да и ми схватимо време када су похођени, да схватимо циљ нашега живота овде, на Земљи, да схватимо ради чега нас је Бог послао у овај свет и да онда живимо достојно нашем назначењу и нашем имену хришћанском, јер то је највеће име којега се човек може удостојити овде, на Земљи. Бити Хришћаних значи живети као што је Христос живео, као што је рекао и апостол Павле: „Не живим више ја, него живи у мени Христос“. Ми смо Хришћани зато што Христа у срцу носимо онако као што је носио и Свети Игњатије Богоносац који је ради Христа и пострадао и наш народ србски православни јесте Христоносни народ који је целу своју историју носио Бога у себи, Христа у себи, али је и много страдао за своју веру, а страдао је и због својих грехова. И данас наш народ пролази своју голготу, али са вером на милост Божју, са вером на васкрсење, са вером на боље сутра.

Нека би Бог дао да сви ми дочекамо у великој духовној радости Божић и да се обрадујемо доласку Христовоме, да Га примимо у срца наша и у домове наше, да се и наша деца томе радују и да, служећи Њему и живећи по Његовим заповестима, и ми када завршимо живот свој овде будемо достојни да уђемо у Царство Небеско, у Царство Христово и да тамо са свима светима славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.

Нека је срећан и Богом благословен данашњи дан и данашњи празник.