Беседа владике Артемија на празник светог Василија Великог у манастиру Грачаница 2003. године

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email
Зато, када честитамо једни другима: „Срећна Нова година“ и када очекујемо од Бога да испуни све наше жеље у Новој години, требало би да се упитамо и да се запитамо: Добро, ми од Бога очекујемо да нам даде здравља, да нам даде берићета, да нам даде успеха у свему, у сваком делу посла и тако даље. Али, запитајмо се шта Бог од нас очекује у новој години? Да, то је право питање за свакога Хришћанина. Јер, ако је нова година, треба и ми да се обнављамо у тој години, треба да постанемо бољи него што смо били у прошлој години, да буде мање греха, да буде мање зла, да буде више добра, да буде више слоге међу нама, љубави. То Бог од нас очекује у новој години. И, ако ми испунимо та Божија очекивања која Он од нас очекује, онда ће и Бог испунити и наше молбе, и наше жеље које ми од Бога очекујемо. Никако не може ићи само у једном правцу.

 

Христос се роди, браћо и сестре, и срећна вам и Богом благословена наступајућа Нова година!

Сваке године на данашњи дан, када се сусрећемо међу собом, ми се поздрављамо тим радосним хришћанским поздравом: „Христос се роди и срећна Нова година!“. Међутим, када кажемо један другоме: „срећна ти Нова година“, шта под тим подразумевамо? Шта је, уопште, срећа у животу човека? Шта ми тиме желимо једни другима када се тако поздрављамо? Уобичајено је да један другоме желимо добро здравље, добар напредак у послу, напредак у имовини, у служби, у свему ономе што служи нашем земаљском животу. И из године у годину ми то желимо једни другима и очекујемо да Бог испуни те наше жеље. Међутим, да ли је то суштина прославе Нове године? Чули смо у овим дивним молитвама које су сада прочитане овде да се ту много више говори о духовним вредностима за које се данас молимо Богу и које од Бога очекујемо. И Господ Христос, Чији је данас празник Обрезања, Он је касније у Својим проповедима, у ствари, говорио ради чега је Он дошао овде, међу људе, на овај свет, живео са људима, учио људе, пострадао од људи и за људе. Он је дошао да донесе благу и радосну вест људима. А та радосна вест није ништа што је пролазно, што је земаљско. Дошао је да нам објави Оца Свога Небескога, да нам проповеда Царство Своје Небеско, донео нам је своју вечну истину, вечну правду, вечну љубав, донео нам је живот вечни, или, како данас каже у Светом Јеванђељу, „дошао је да проповеда пријатну годину Господњу“. Та пријатна година Господња управо подразумева све ове духовне вредности које су нама, људима, много потребније од свих земаљских блага и добара. Речено је на једном месту: „Не живи човек само о хлебу него о свакој Речи Божијој“. Дакле, треба нама и хлеб, треба нама и оно са хлебом јер смо људи, телесни материјални. Али не само то. Није човек само тело. Има у телу нешто много вредније од тела. Постоји душа Боголика и вечна. Дакле, тело живи од хлеба, али душа живи од сваке Речи Божије. И каже у црквеним песмама: „Сад је време најбоље, сад је време спасења“. То добро време, та благопријатна година Господња наступила је рођењем Христа пре две хиљаде и нешто година и она траје непрекидно јер од Господа Христа јесте то најбоље време спасења, јесте дан спасења. Али, ако ми, људи, то желимо онда ће нам тако и бити. Апостол Павле поручује у својим посланицама: „Искупљујте време“. Који је смисао времена за нас, људе? Време је као једна велика река у коју људи свакодневно уносе нешто из свога живота и бацају своје догађаје, своје мисли, своја дела у ту воду, у ту реку. Али где та река отиче? Река времена се улива у вечност. И када каже: „Искупљујте време“ то значи испунити време вечним вредностима, мислима о Богу, праведним делима, добрим делима према ближњима, међусобном љубављу и слогом. Све оно што није пролазно, треба да тиме испунимо време наше и да искупимо време, да га претворимо у вечност, јер само тада за нас ће бити ова пријатна година Господња, јер само тада ћемо постати наследници онога вечнога живота који је Господ Христос рођењем својим донео на Земљу и даровао људима.

Зато, када честитамо једни другима: „Срећна Нова година“ и када очекујемо од Бога да испуни све наше жеље у Новој години, требало би да се упитамо и да се запитамо: Добро, ми од Бога очекујемо да нам даде здравља, да нам даде берићета, да нам даде успеха у свему, у сваком делу посла и тако даље. Али, запитајмо се шта Бог од нас очекује у новој години? Да, то је право питање за свакога Хришћанина. Јер, ако је нова година, треба и ми да се обнављамо у тој години, треба да постанемо бољи него што смо били у прошлој години, да буде мање греха, да буде мање зла, да буде више добра, да буде више слоге међу нама, љубави. То Бог од нас очекује у новој години. И, ако ми испунимо та Божија очекивања која Он од нас очекује, онда ће и Бог испунити и наше молбе, и наше жеље које ми од Бога очекујемо. Никако не може ићи само у једном правцу.

Љубав Божија и љубав човека према Богу није исто што и река која само тече низбрдо. То је нешто што захтева обострано учешће. Зато, ако желимо да нам ова година која данас наступа и коју смо са радошћу очекивали и дочекали и помолили се Богу да нам благослови ову годину, да у њој будемо бољи, трудимо се, браћо и сестре. Трудимо се у своме животу да, пре свега, извршимо смотру над душом својом, да сагледамо шта се у нама налази, да све оно што је рђаво, што није по богу, што није сагласно са Законом Божјим, да се тога ослободимо, да се са нашим слабостима, гресима, страстима боримо, а борићемо се добрим делима. Јер празан простор не може да постоји у природи, ап не може ни у души човековој. Не може човек избацити зло из себе и остати празан. Уосталом, зло се потискује само добрим. „Уклоните се од зла и чините добро“, саветује псалмопевац Давид, а то понавља и Свети Апостол Павле. Пола пута нашега спасења је уклонити се од зла, а друга половина пута је чинити добро. Јер, само ако се човек уклони од зла и остане празан, биће као она неродна и бесплодна смоква која је била проклета од Господа. Потребно је, дакле, уклонити се од зла, с једне стране, али и чинити добро ближњима својим, комшијама својим, другим људима, свима онима који од нас помоћ и очекују. Ако будемо тако чинили, браћо и сестре, онда ће нам заиста ово бити благопријатна година Господња, ово ће бити време најбоље и ово ће бити дан нашега спасења. Сваки моменат нашега живота терба испунити вечним вредностима, добрим мислима, Богоугодним животом и добри делима. И тако ћемо ми наше време претворити у вечност јер наша дела иду испред нас и она нас чекају када ми пођемо одавде, са ове земље, када пођемо пред Господа, тамо ће нас наша дела чекати, било добра, било рђава. И онда ће Бог, када дође да суди живима и мртвима, свакоме дати по делима његовим. Не произвољно, не по пристрасности некој, по мржњи, по симпатији некој, не, него према делима нашим.

Нека би дао Бог и свети Василије Велики, велики угодник Божји који је живот свој управо провео овако Богоугодно да би нама помогао својим светим молитвама, да и ми проживимо живот наш онако како је Богу мило и драго. Да и ми када пођемо одавде, нађемо се у Царству Христовоме и постанемо наследници вечнога живота да тамо са свима светима славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност, амин.

Христос се роди и срећна нова Богом благословена година.