Беседа владике Артемија 17.03.2007. године на годишњицу Мартовског погрома

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

„… Све то Господ види и сабира невине душе пострадале од руку злочинаца у Царство Своје Небеско. Јер земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека. Ту истину и ту поруку светог кнеза Лазара српски народ никада не може и не сме да заборави. И данас, када се кроји судбина од светских моћника за Косово и Метохију, имамо само једно определење, никада нећемо прихватити ни пристати на одвајање Косова од Србије ма шта они одлучили, ма шта они урадили ми морамо да останемо са тим определењем и то ће бити опредељење наше за Царство Небеско…“

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Ево, браћо и сестре, навршило се три године од онога срашнога дана који је задесио наш народ 17. марта 2004. године. Као и ранијих година, и ове године сабрали смо се овде да се сетимо тога погрома, да се сетимо оних који су пострадали тога дана и да се помолимо Богу за покој душе оних који су тада насилно убијени. 17. март 2004. године ушао је у историју, у историју српскога народа као што је и 15. јуни 1389. године ушао у историју, дан прве Косовске битке. Косовска битка, за Царство Небеско, за Краст Часни и слободу златну, за коју се тада определио свети кнез Лазар, није завршена, она траје и данас, докле год српски народ буде страдао на правди Бога, на својој дедовини и прадедовини у своме дому и у својој њиви, то је доказ да Косовска Битка и даље траје, јер и после 17. марта није насиље престало. Оно се понављало спорадично, овде и онде, али није било дана да се негде на Косову и Метохији није нешто десило, неки напад, неко пребијање, неко убијање, нека пљачка, неко скрнављање цркава и манастира, и то се догађа и данас, браћо и сестре, али жив је Бог наш пред Којим стојимо, Који нас гледа и Који нас помаже и даје снаге да истрајемо на нашем крстоносном путу, да истрајемо и останемо на својим огњиштима да останемо на светој косовско – метохијској земљи, јер тиме ћемо и ми испунити онај завет светог кнеза Лазара, то је и наше опредељење за Царство Небеско, за вечне Божанске вредности за које се он жртвовао и наши преци тада, за које су се жртвовали стотинама година од тада до данас, који се жртвују и данас, браћо и сестре. Све то Господ види и сабира невине душе пострадале од руку злочинаца у Царство Своје Небеско. Јер земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека. Ту истину и ту поруку светог кнеза Лазара српски народ никада не може и не сме да заборави. И данас, када се кроји судбина од светских моћника за Косово и Метохију, имамо само једно определење, никада нећемо прихватити ни пристати на одвајање Косова од Србије ма шта они одлучили, ма шта они урадили ми морамо да останемо са тим определењем и то ће бити опредељење наше за Царство Небеско, а Господ молитвама светог кнеза Лазара и осталих угодника Божијих из рода нашега нека нам измоли милост и добро у овоме животу и Царство Небеско када одавде пођемо, а покојницима нашим нека Бог дарује, нека им је лака косовско-метохијска земља и нека им Бог душу опрости. Амин.