Беседа владике Артемија у Недељу Православља 16. 03. 2003. године у Новом Пазару

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

„Ван ове вере, мимо ове вере и ван Цркве православне, браћо и сестре, нема другога имена под Сунцем којим би се могли спасти, каже апостол Павле, нема другога пута који би водио у Царство Небеско. Сви остали путеви јесу странпутице, сви остали путеви воде у пропаст, а само овај пут који Света Црква православна проповеда већ две хиљаде година, тај пут је пут живота. То је онај пут за који је Господ Христос рекао: „Ја сам Пут, Истина и Живот“. У ту веру ми смо крштени, том вером ми живимо и њоме се спасавамо и данас.“

 

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Данас, браћо и сестре, је Недеља православља, дан највеће победе коју је овај свет видео, победе истине над лажју, праве вере над лажним верама и јересима, победа Бога над ђаволом. Данас је завршена битка која се водила седам стотина година, битка за праву веру, за ону веру коју је Господ Христос, дошавши на Земљу као Син Божији, оваплоћени Исус Христос, донео и предао људима да у њу верују и да се њоме спасавају. Али, поред добра и против добра увек се бори оно што је зло, и тада у почетку Хришћанства и данас, браћо и сестре. Поред правих учитеља Христових, апостола и светих отаца, појавили су се и лажни учитељи, разни јеретици који су у својој гордости, у своме безумљу покушавали да проповедају веру коју су они измислили а не коју су примили од светих апостола. Почели су да кваре поједине догмате вере, поједине истине хришћанске откривене и да томе уче народ. Али Црква Божија, утврђена на темељу Господа Христа, вођена Духом Светим, ступала је у борбу са таквим лажним учитељима, лажним учењима, и на васељенским саборима утврђивала праву веру а осуђивала и проклињала јереси. Та борба је трајала, са лажним учењима, седам стотина година и када је био Седми васељенски сабор који је прогласио иконопоштовање као богооткривену истину, тај дан се сматра коначном победом православља, праве вере, оне вере која спасава и у којој се спасавамо и од тада до данас прва недеља Часнога поста посвећена је тој успомени, тој победи праве вере над лажним учењима.

И данас у црквеним песмама говори се о томе догађају, говори се о тој сјајној победи. И ми данас овде сабрани, браћо и сестре, сабрани смо у једном духу, у једној вери, оној вери која је победила свелажна учења, која се зове православна хришћанска вера која је остала непромењена и неискварена од Господа Христа, од светих апостола, преко светих васељенских сабора и светих отаца, преко нашега Светога Саве и осталих светитеља из рода нашега, до владике Николаја и оца Јустина Поповића, који су нам ту веру предали да је и ми чувамо и сачувамо и да је предамо нашима млађима. Ван ове вере, мимо ове вере и ван Цркве православне, браћо и сестре, нема другога имена под Сунцем којим би се могли спасти, каже апостол Павле, нема другога пута који би водио у Царство Небеско. Сви остали путеви јесу странпутице, сви остали путеви воде у пропаст, а само овај пут који Света Црква православна проповеда већ две хиљаде година, тај пут је пут живота. То је онај пут за који је Господ Христос рекао: „Ја сам Пут, Истина и Живот“. У ту веру ми смо крштени, том вером ми живимо и њоме се спасавамо и данас. Али православна вера, браћо и сестре, не значи само право мислити него и право живети. Поред православља постоји и право делање. Само права вера и прави живот по тој вери јесу два крила којима можемо да узлетимо на Небо у Царство Небеско. Једно без другога није довољно. Ако имамо праву веру али живимо у гресима нашим, вера нас неће спасити јер, каже апостол да је вера без добрих дела мртва. А исто тако, ако имамо лажну веру, лажно учење, а трудимо се да будемо добри људи и да чинимо добра дела, та дела наша неће нас поставити пред Бога због нашега кривог учења. Само права вера и права дела, православље и правоживље, то је оно што осигурава људима живот вечни у Царству Христовоме.

Зато је Света Црква одредила овај дан, Недељу православља, да нас увек подсећа на ову непобитну истину и чињеницу и да нас на почетку Светога Великога поста подсети, пробуди и упути шта значи право живљење. То значи, браћо и сестре, живети по заповестима Божјим, по Закону Божјем, извршавати заповести Божје које је Господ оставио у Своме Јеванђељу. То значи свесна борба са самим собом, са својим страстима, са својим злим навикама, са рђавим помислима, са својим грешним делима. И ми смо позвани да однесемо победу над самим собом онако као што је Света Црква однела победу над разним јеретицима. Зато је Црква одредила Пост овај пред Васкрс који траје седам недеља, да се у Посту трудимо, да се више Богу молимо, да грехе своје исповедамо и да, тако припремљени постом и молитвом, очишћени кроз Свету Тајну Покајања и исповести, да се причешћујемо Светом Крвљу и Телом Господа Исуса Христа коју је Он оставио и рекао ко једе Тело моје и пије Крв моју има живот вечни и, с друге стране, ко не једе Тело моје и не пије Крви моје нема живота у себи. Онај који се не труди да се припреми за Свето Причешће, онај који се не причешћује, дакле, они који избегавају да живе по Закону Божјем, они немају живота у себи, они су живи ходајући лешеви. Иако изгледају да су живи, они су духовно мртви, а за смрћу душе следи и смрт тела, а после тога, када пођемо одавде, у дан који нам је Бог свима одредио, пред нама ће се наћи два пута: један који води у живот вечни и други који води у муку вечну у пакао огњени.

Нека би дао Бог и данашњи свети празник да останемо у вери православној у којој смо крштени, којој смо научени, да останемо у труду и борби са својим слабостима, да се трудимо да живимо као што је Богу мило и драго и угодно, као што су живели наши славни и свети преци и да, живећи по Закону Божјем, удостојимо се и ми када пођемо одавде да се нађемо у Царству Христовоме, тамо где се налазе свети апостоли, свети пророци, свети мученици преподобни, сви светитељи Божији из рода хришћанскога, из рода нашега, да се и ми нађемо са њима и заједно са њима и светим анђелима славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.