Беседа владике Артемија на Ђурђевдан у Ђурђевим Ступовима 2003.

Print Friendly, PDF & Email

„И овај свети храм у коме се налазимо посвећен је Светом великомученику Георгију и данас слави своју храмовну славу, свој празник. И овај храм такође је један живи, иако немушти, сведок Васкрсења Христовога.“

 

Христос васкрсе, браћо и сестре!

Ево дивнога празника, ево славља над слављима! Господ је васкрсао и живот роду људскоме даровао и тиме потврдио да је Он истинити и једини Бог, који воли човека и који мисли и промишља о човеку.

Васкрсење Христово после три дана проведена у гробу посведочили су многи сведоци у историји рода људскога за протекле две хиљаде година. Васкрсли Господ најпре се јави женама мироносицама, па се јави двојици ученика на путу за Емаус, па се јави свима својим ученицима, па апостолу Томи који не вероваше док не опипаше ране Његове, па на једноме скупу од пет стотина људи јави се Господ и још много пута у току четрдесет дана, од Васкрсења до Вазнесења, од Васкрса до Спасовдана. Јављао се Господ људима, а највише својим ученицима и говорио им Тајне Царства Небескога.

Од самог момента Васкрсења, поред оних који су се радовали томе чину, било је и оних који су покушали да затрпају тај догађај, да га сакрију од људи, од народа, из злобе, из мржње, из зависти. А злоба људска, адско наследије, оно човека ниже скота ставља, каже владика Његош. Зато старешине јеврејске, чувши од стражара шта се десило на гробу, како се земља потресла, како је Анђео сишао и одвалио плочу са гроба и Господ васкрсао, они им дадоше пара, доста новца им дадоше да слажу, да кажу како су они спавали а ученици дошли ноћу и украли га. Али, може ли неко сакрити Сунце да не сија? Може ли неко сакрити оно што је очигледно за све људе? Заиста, не може. Тако, и Васкрсење Христово није могло бити сакривено него је добило стотине, хиљаде, милионе сведока истинитости тога догађаја.

Данас славимо, такође, једнога великог сведока Васкрсења Христовога. Славимо Светог великомученика Георгија, победоносца, који беше млад годинама а стар мудрошћу и вером у Бога. За време Диоклецијана, млади Георгије, војвода, иако у младим годинама, због храбрости добио је тај чин, сведочио је животом својим и крвљу својом Васкрслога Господа. И овај свети храм у коме се налазимо посвећен је Светом великомученику Георгију и данас слави своју храмовну славу, свој празник. И овај храм такође је један живи, иако немушти, сведок Васкрсења Христовога. Подиже га наш праотац, Свети Стеван Немања, оснивач србске државе и творац наше државности, духовности, подиже овај манастир овде из захвалности Светом Георгију за помоћ коју му је Светац Божији указао. Али овај манастир, као што су некада хтели да сакрију Васкрсење Христово, тако су непријатељи Бога и рода нашега покушали да и овај храм Божији затрпају у земљу да више не сведочи, не вапије и не говори о Васкрсломе Господу. И беше овај манастир триста година у гробу, триста година у рушевинама да би, попут Господа Христа, и он васкрсао и поново оживео и поново сведочио веру у Васкрсење Христово.

Сви се сећамо прошлога Ђурђевдана који је пао на други дан Васкрса, како је обновљен и оживљен овај манастир. Беше тада велика маса народа овде, има га и данас, хвала Богу, и верујемо да ће ово постати традиција која ће сваке године окупљати народ овде да прослављамо Светог великомученика Георгија и да прослављамо Васкрслога Господа, јер Ђурђевдан увек, некако, пада око Васкрса. Пре недељу дана, ради продужетка обнове овога манастира, у Београду је приређен један величанствени концерт на коме је био сабран цео Београд, али тамо је био дошао и манастир Ђурђеви Ступови и приказана је његова обнова. А данас овде је дошао, не само Београд, него и цела Србија се данас налази овде, и много шире. Има нас из свих србских крајева овде сабраних данас, имамо, чак из далеке Америке, оца Иринеја који је дошао преко океана, преко баре да са нама буде данас сведок Васкрсења Христовога и сведок васкрсења овога манастира.

Нека би Господ молитвама Светог великомученика Георгија и осталих угодника Божјих, пре свега Светог Симеона Немање – ктитора овог манастира, Светог краља Драгутина – другога ктитора, и осталих угодника из рода нашега, нека би Господ погледао милостиво на род наш и даровао нам снаге да васкрснемо из нашега греха, из нашег безбожиштва, из нашег отпадништва у коме су провели више од педесет година, да се вратимо Богу нашем, а онда ће и Бог бити са нама и онда ће нас Господ избавити из наших страдања и искушења онако као што је Светог Георгија избављао из многих страдања на која га је свирепи цар Диоклецијан стављао за веру у Христа. Као што се Свети Георгије никада није поколебао него је до смрти сведочио своју веру у Васкрсење Христово, и ми, браћо и сестре, да останемо верни сведоци Христови пред неверницима, било из нашег народа, било из других народа, да сви виде ваша добра дела и прославе Оца нашега који је на Небесима. Тада, тада ћемо с правом и ми носити узвишено име хришћанско и називати се потомцима светих Немањића, Светог Стевана Немање, Светога Саве, Светог кнеза Лазара косовскога, Светог владике Николаја Жичкога и осталих наших славних угодника Божијих, па д Господ, заједно са њима, приброји и нас у Царство Своје, када одавде одемо да се нађемо тамо где се и они данас налазе, да тамо са свима светима славимо и ми Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.

Нека је срећна и Богом благословена слава данас у овоме манастиру, многим данашњим свечарима и свима вама који сте се овде сабрали, браћо и сестре.

Још једном и много пута и безброј пута Христос васкрсе! Христос васкрсе! Христос васкрсе!