Беседа владике Артемија на празник Светог Василија Острошког у Лепосавићу 2003 године

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Христос Васкрсе, браћо и сестре!

Ево дана којега створи Господ да се радујемо и веселимо у њему. Ево празника над празницима када прослављамо Васкрсење Христово, победу Богочовека Христа над смрћу, који је Васкрсао трећи дан из мртвих и отворио људима пут у живот вечни и осигурао нама васкрсење у последњи дан историје овога света, када Он поново дође да суди живима и мртвима. То је догађај који уноси радост у сва срца људска, ево, већ две хиљаде година.

Али ми данас овде сабрани, браћо и сестре, имамо још много разлога да се радујемо. Пре свега, радујемо се што нас је Господ сабрао у оваквом великоме броју, у овоме дану када смо извршили освећење овога велелепнога храма који је посвећен великом чудотворцу Божијем и угоднику Божијем, Светом Василију Острошком. Многи народ из свих крајева наше отаџбине, па и одавде, годинама и годинама су одлазили у Црну Гору да се поклоне Светоме Василију Острошком, да добију од њега помоћ и исцељење, да добију утеху и охрабрење, да се напоје вером живом у његовој пештери Острошкој. И ето, он је услишио те молитве својих поклоника, али је он данас дошао међу нас овде, дошао је не на један дан, дошао је да остане са нама. Овде, у овоме Божјем храму, посвећеном његовоме светом имену, у коме ће он примати молитве наше исто онако као што их прима и у Острошкој светињи и износиће их пред Престо Божји и он ће бити овде исти онај чудотворац који је и тамо, у Црној Гори.

Овај Божји храм који су почели градити у најтеже време за наш народ овде, на Косову и Метохији, и који је саграђен у најтеже време, он је појавио се овде у средини овога насеља, овога места као што се звезда Даница појављује на ведроме небу. Ово место је дуго година и деценија било без овога храма, било је као без своје душе, а данас, са освећењем ове цркве, ово место је добило своју душу, добило је место где ћемо се окупљати, у њега долазити много више и чешће него што смо до сада чинили, у ону малу цркву, горе, што је далеко од овога села. Овде је она у центру – да буде и у центру нашега срца, у центру наше пажње, наше љубави, да у овај храм Божји навраћамо свакога дана јер ће храм бити увек отворен, да не чекамо само велике празнике, да не чекамо само недељу него увек да долазимо овде да се у овоме храму Богу обраћамо и Богу молимо, да у њему крштавамо нашу децу, да у њему венчавамо нашу омладину, да из њега испраћамо наше миле и драге када пођу из ове отаџбине у нашу небеску отаџбину, у Небеску Србију, тако да овај храм буде живи храм Божји а не само споменик културе или једна, само овако, грађевина од тврдог материјала.

Данас, када је овај храм Божји освећен, требало би да се захвалим многима који су допринели почетку зидања овога храма и његовоме довршењу, али би требало много времена побројати сва имена она и оних који су заслужни за ову прекрасну задужбину нашу која се може такмичити са задужбинама славних Немањића, јер исти задужбинарски дух Немањића живи у нашем народу, и зато, задужбина је задужбинари овога храма и цео наш народ, сви ви овде сабрани и сви који су на било који начин допринели да се ово дело Божије започне и заврши. Али, ипак, међу многима морамо да истакнемо нека имена који су се посебно овде истакли и трудили и њима данас уручујемо, одликујемо их са Архијерејском захвалницом. То је господин Славиша Лакићевић из села Кутње, господин Марко Милетић из села Придворица, Скупштина Општине Лепосавић, данашњи председник Велимир Бојовић, као и онај председник који је био у време када је црква почињала да се гради, господин Ненад Радосављевић из Лепосавића који се много заузимао да се обезбеди и овај плац овде у центру села а и потребна и неопходна средства. Такође, заслугу и одликовање заслужује Приватно предузеће „Камиља“ из Лепосавића и „Србија шуме“ из Лепосавића који су на посебан начин допринели и помогли да се овај храм овако брзо и лепо заврши. Они ће захвалнице добити у своје време, а данас само овде објављујемо. Међутим, захвалност припада, браћо и сестре, свима вама, свима грађанима овога места из ближе и даље околине, јер сви сте ви допринели да се храм Божији сазида и украси, ако ничим нисте могли, добром жељом и молитвом Богу да помогне онима који ово дело раде и граде. Зато свима вама данас од срца велико хвала. Нека Господ молитвама Светог Василија благослови све вас, све ваше сроднике на дому, све ваше приајтеље и кумове и цео наш православни српски народ који је молитвама данас удружен са нама и са онима који су сабрани у манастиру Острогу данас.

Ми смо данас, на празник Светог Василија осветили овај храм и предали га на употребу вама, браћо и сестре, овоме месту и овоме народу. Данас је извршено и прво сечење славскога колача овога храма и од данас у будуће овај празник биће слава овога храма, али и народни сабор, када ћемо се сабирати овако као што смо се данас сабрали и заједно учествовати у молитвама Богу, али и у благодарности у народном весељу које потом следи.

Домаћин ове, прве, славе данас јесте породица Јевремовић, господин Милија и још Драган и Вељо. Да ли има неко од вас, браћо, да жели до године да се јави да буде домаћин на ову славу? За идућу годину се јавио господин Веселин Јездић из села Лешка. Ево, Веселине, то је залог. Честитајте један другоме.

Овим је данашње богослужење, браћо и сестре, завршено. Сада ће свештеници овде делити нафору народу и кропити освећеном водом и тиме ми данас завршавамо ово славље призивајући благослов Божји на све вас, да будете благословени сада и у све векове. Амин.