Беседа владике Артемија у Манастиру Црна Река на празник Светог Архангела Михаила 2002. године

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

„Нека би Господ, молитава ради Светог архангела Михаила и Гаврила и осталих небесних сила бестелесних, пробудио и нас и отворио нам духовне очи да видимо нашу духовну и свету браћу, да их осећамо око себе, да будемо спремни да њихове савете добре испуњавамо, а да се клонимо свега онога што је зло и Богу противно. А онда, онда ће и они бити са нама, штитити нас и чувати нас у нашим невољама, у нашим искушењима, у нашим страдањима кроз која пролазимо и која су на нас навалила са свих страна и на свакоме месту где Србин православни живи.“

 

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Нека је срећна и Богом благословена слава овоме манастиру, оцу Николају и његовој братији, свима данашњим свечарима, аи и свима вама, браћо и сестре, који сте данас овде заједно са нама присуствовали Светој Божанској Литургији, који сте учествовали заједно са нама у молитви, узношењу бескрвне жртве пред Престол Господа нашега Исуса Христа.

Ово је велики празник хришћански, браћо и сестре, празник посвећен нашој старијој браћи, анђелима и арханђелима и осталим бестелесним силама небеским, јер, на једном месту у црквеним песмама се каже да је Господ сачинио Цркву Своју од анђела и људи. Сви смо ми чланови једне исте Цркве, сви смо ми чланови једнога истога Тела Христовога, само што су анђели створени пре људи и они су наша старија и света браћа. То се види из историје рода људскога, из историје Цркве Божије на земљи, да се анђели и људи врло често помињу заједно, виђају заједно, мешају заједно. Још у Старом Завету има много примера где су се анђели Божији јављали људима да им објаве неку вест, да их охрабре, да их упуте како да ослободе народ изабрани Божији од непријатеља, али је најпознатије јављање Светог архангела Гаврила Божијега Светој Богородици, који је јавио да ће родити Сина Божјега, а Спаситеља нашега, Господа Исуса Христа. То чудо које је почело са анђелима и настављено је са анђелима јер после рођења Господа Христа јавља се мноштво анђела над Витлејемском пећином који објављују пастирима радосну вест да се родио Спаситељ света, Исус Христос. Исто тако, анђели прате цео живот Господа Христа на земљи и они се поново јављају при Његовоме Васкрсењу, када објављују женама да је Онај кога оне траже, да није ту где је био саграњен, да је васкрсао и показују им повоје који су остали, плаштаницу која је тамо остала у гробу. Они и после Васкрсења Господа Хирста служе људима јер, када се Господ на Гори Маслинској узнесе на Небо а апостоли гледаху за Њим, јављају им се анђели који им објашњавају: Овај Христос кога видите да овако у слави одлази на Небо, тако ће и доћи на крају света. И касније, кроз историју Цркве Божје, много пута су анђели јављали се људима разним поводима, али увек да упуте људе на вршење заповести Божјих, на задовијање свога вечнога спасења и назначења. Тако и данашњи свети празник који сваке године овде свечано прослављамо у овоме манастиру али и у многим другим нашим светињама, јер многи манастири и цркве посвећени су овоме празнику, где се наш народ окупља јер осећамо да се наш живот одвија под руководством, под заштитом, под окриљем Светог архангела Михаила и осталих архангела и ангела Божијих.

Живот свакога човека, браћо и сестре, одвија се под заштитом и руководством анђела чувара, јер сваки човек, свака крштена душа добија на крштењу свога анђела чувара који га прати целога живота, упућује га да чини добро и одвраћа га да не чини зло. Али, око душе човекове вије се, не само добри анђео чувар, него увек поред тих добрих анђела који нам помажу постоје и они други духови који су отпали од Бога, који су постали духови зла у поднебесју, који се труде у супротноме смеру, да људе наврате на зло, да их наведу на грех, да их одвоје од Бога. Јер, и ђаволима није лако када су сами, и њима је најпријатније када су у друштву људи. Зато врло често има и ђавоиманих особа у које ђаво нађе начина да уђе, да се усели и тада он влада тим човеком, тим људским бићем, докле Господ Христос силом својом не истера га из човека, ради молитава Цркве, онако као што је и Сам излечио онога ђавоиманог младића који се помиње у Јеванђељу, кога је ђаво мучио па многе онебесио мученике тамо гадаринске, господ је такође исцелио и протерао демоне из њих, али тако треба знати само да човек никада није сам у овоме свету. Он је у друштву духова, у друштву анђела, али често и у друштву ђавола. Ако чинимо оно што не ваља, ако чинимо грех, ако мрзимо једни друге, ако клеветамо једни друге, ако крадемо једни друге, ако наводимо на зло једни друге, онда ми, у ствари, вршимо не вољу Божју и не савет нашега доброг анђела чувара, него онога другога који нам прилази са леве стране и нашаптава нам да чинимо оно што не ваља.

Нека би Господ, молитава ради Светог архангела Михаила и Гаврила и осталих небесних сила бестелесних, пробудио и нас и отворио нам духовне очи да видимо нашу духовну и свету браћу, да их осећамо око себе, да будемо спремни да њихове савете добре испуњавамо, а да се клонимо свега онога што је зло и Богу противно. А онда, онда ће и они бити са нама, штитити нас и чувати нас у нашим невољама, у нашим искушењима, у нашим страдањима кроз која пролазимо и која су на нас навалила са свих страна и на свакоме месту где Србин православни живи.

Нека је, још једном, срећна и Богом благословена слава манастиру и свима данашњим свечарима, да Господ дарује да још много, много година састајемо се овде и да прослављамо свете анђеле и арханђеле, а они да се моле за нас да се и ми када пођемо одавде нађемо у Царству Христовом и да заједно са њима и са свима светима славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.