Пастир добри
„А данас, као и увек, ићи за Господом Христом увек је значило ићи са крстом јер је Господ рекао: Оче, где сам ја хоћу да буду и они које си ми ти дао, значи, и слуга мој да буде тамо где сам ја. Многи се варају и надају да ће само са Господом бити у Његовој Небеској слави, у Царству Његовоме. Међутим, ко не буде са Њим, у Његовоме животу, у Његовоме страдању, на Његовоме крсту, не може бити ни у Његовоме Царству. То је порука, браћо и сестре, и то је онај дар који нам Свети краљ вечерас дарује.“
У име Оца и Сина и Светога Духа,
Ваша преосвештенства, преподобни и богоносни оци, браћо и сестре.
Ево нас поново сабране и ове године у овоме дому Божјем, дому Господа Христа Спаса нашега да прославимо празник Његовог светога ктитора, краља Стевана Дечанског.
Ево, већ пуних десет година како се овде сабирамо на данашњи дан у великој духовној радости јер осећамо сви да се налазимо на светоме месту. Као што је Господ рекао Мојсију: Скини обућу са ногу својих јер је земља на којој стојиш свето место, тако и ми овде осећамо да се налазимо на ономе месту на коме су се налазили многи наши славни и свети преци у протеклих скоро седам стотина година. Ми смо овде сабрани са разних страна, без обзира на прилике и услове у којима овај манастир живи. Ево, већ четврти пут пролазимо праћени чуварима мира који су дошли са разних страна света да нам омогуће да се овде у миру и тишини Богу помолимо. Долазимо овде привучени, пре свега, светошћу овога места и овога храма, али овде нас дочекује Свети краљ са својим краљевским даровима. Дочекује нас он, пре свега, са својим светим моштима које су испуњене благодаћу Божјом која се излива обилно на све оне који са вером и љубављу њему приступају и који од њега помоћ траже. Али, Свети краљ сваке године има и друге дарове којим нас обасипа, а то је да сваке године добијемо на дар, на данашњи дан, по неколико младих монаха у овоме манастиру, некада двојицу, некада четворицу, али никада није била прослава без иједнога монашења.
Ево, и данас смо овде сведоци да се поновило, ко зна који пут, чудо Божје да и данас у нашем времену, у времену материјализма, атеизма, безбожништва и свакаквих других изама које људи измишљају и који владају овим светом, да и данас има оних младих душа које разумеју речи Христове: Ко хоће замном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и иде замном. И ова два млада монаха вечерас чули су ове Христове речи, примили их не само у своје уши него и у своја срца и по њима поступили. Оставили су своје родитеље, оставили су своје сроднике, своје пријатеље, своје школе и дипломе и све што су имали и кренули су за Господом Христом да му следују носећи крст свој. А данас, као и увек, ићи за Господом Христом увек је значило ићи са крстом јер је Господ рекао: Оче, где сам ја хоћу да буду и они које си ми ти дао, значи, и слуга мој да буде тамо где сам ја. Многи се варају и надају да ће само са Господом бити у Његовој Небеској слави, у Царству Његовоме. Међутим, ко не буде са Њим, у Његовоме животу, у Његовоме страдању, на Његовоме крсту, не може бити ни у Његовоме Царству. То је порука, браћо и сестре, и то је онај дар који нам Свети краљ вечерас дарује. Пут монашки јесте пут покајања, јесте пут узак, трновит, стрмени. Обећања која су ови млади људи дали вечерас пред Господом Христом, Светом Богородицом, Светим краљем Стеваном Дечанским и осталим угодницима Божјим и анђелима Божјим и пред, овде нама, земаљском Црквом нису ни мало лаки завети и лака обећања. Ко од људи има силе и снаге да их испуни у своме животу? И они су тога свесни, и својих немоћи и својих слабости и само уздајући се у милост и помоћ Божју они су кренули на овај пут. Зато су и на свако питање одговарали, не самоуверено, не гордо, не претенциозно: да, ја хоћу, ја могу, него увек смирено: Да, али с` Божјом помоћи, јер једино, заиста, уз обилну помоћ Божју, могуће је испунити и одржати монашке завете. А да је могуће, показали су хиљаде и хиљаде монаха и монахиња у историји Цркве Христове у протеклих две хиљаде година.
У свакоме народу Божјем, па и у нашем народу, било је много оних који су кретали овим путем, који су њиме достојно ишли и који су се удостојили да буду прослављени у Царству Христа Бога.
Нека би Господ, молитава ради Светога краља и свих осталих светих предака наших, даровао духовне и физичке снаге, не само овој двојици монаха који су се вечерас замонашили, него и свим осталим који су и раније примили овај ангелски лик на себе, и свима онима који се труде у животу своме, било да су монаси или да нису, да испуне Закон Божји, да испуне вољу Божју и када одавде пођемо, сви да се нађемо тамо где се и наши славни свети преци налазе, у Царству Христовоме, да тамо са њима и свима светима славимо и ми Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.
