Пастир добри
„Правда Божија је свуда гоњена у овоме свету. И правда Божија се увек склања испред неправде јер она не може да чини неправду, јер кад би то чинила не би била правда. Истина Божија увек се склања испред лажи, не зато што је лаж јача него што истина ће да победи и када се испред лажи уклони. А уклања се да би се избегло веће зло. Љубав се увек уклања и склања испред мржње јер ако то не би учинила она би се претворила у мржњу и не би више била Божанска љубав. И тако све остале врлине за две хиљаде година гоњене су у овоме свету као што је гоњен и Господ Христос који је носилац и симбол свега доброга, свега вечнога и свега праведнога у овоме свету.“
У име Оца и Сина и Светога Духа,
Христос се роди, браћо и сестре!
Славимо ових дана Рођење Сина Божјега на земљи јер славимо празник који је почетак свим осталим хришћанским празницима као што је и Господ Исус Христос почетак свих врлина хришћанских.
Пославши Сина Свога на земљу да се роди као човек, Бог је послао са Њим све небеске и вечне вредности, све врлине, све оно што је људима потребно за живот у овоме свету и за живот у ономе свету. Рађајући се у пећини Витлејемској Господ је тада донео са собом и тада се у свету овоме са Њим заједно појавила вечна правда Божја, вечна истина Божја, вечна љубав Божја, вечно милосрђе Божје и све остале свете врлине. Али и све оно што се десило са Господом Христом, почев од Витлејемских јасала па до Голготскога крста, све се то, браћо моја и сестре, догађа и са овим хришћанским вредностима које су са Њим дошле са Неба на земљу.
Чули смо у данашњем Светом Јеванђељу заверу Ироца, цара тада, против младенца Христа да Га убије још као детенце. Али, онај ко се предаје Богу, ко се ослања на Бога, Бог о њему брине и Бог њега чува од свакога зла и од сваког искушења. Тако је Бог сачувао Сина Свога да не пострада пре времена, да не пострада пре него што изврши Своју мисију ради које је и послат у овај свет, пре него што изврши дело спасења рода људскога. Зато се Анђео Господњи јавља Јосифу Праведноме у сну и каже му: Узми дете, значи малога Исуса, и матер Његову и бежи у Египат јер ће Ирод тражити дете да погуби. Још Ирод није учинио никакав конкретан корак у својој злој намери, али је та жеља, та мисао већ била овладала његовим срцем и он је само смишљао начин како да дође до тога новорођенога Цара, за кога је чуо преко источних мудраца. И, видите, Јосиф, будући послушан целога живота Богу у свему, он и сада не испитује зашто и како и зашто да бежи у далеки Мисир кад има и ближе где се може склонити са дететом, него извршава оно што му је Бог наредио са поверењем да Бог најбоље зна шта је потребно да се учини. И, заиста, ноћу устаје, узима Дете и матер Његову и одлази у Египат и тамо је Господ био док Ирод није завршио свој земаљски живот. То прогонство, браћо моја и сестре, које је род људски преузео на Господа Христа од самог Његовог рођења и који Га је гонио док Га није попео на крст на Голготи, то исто се догађа и са свим оним вредностима које је Господ са Собом донео на земљу. Правда Божија је свуда гоњена у овоме свету. И правда Божија се увек склања испред неправде јер она не може да чини неправду, јер кад би то чинила не би била правда. Истина Божија увек се склања испред лажи, не зато што је лаж јача него што истина ће да победи и када се испред лажи уклони. А уклања се да би се избегло веће зло. Љубав се увек уклања и склања испред мржње јер ако то не би учинила она би се претворила у мржњу и не би више била Божанска љубав. И тако све остале врлине за две хиљаде година гоњене су у овоме свету као што је гоњен и Господ Христос који је носилац и симбол свега доброга, свега вечнога и свега праведнога у овоме свету.
И не само да је Ирод био гонитељ Христов, и не само Јерусалим тада да је потегао мач на Богомладенца Христа, него Њега гоне све генерације за две хиљаде година. Јер, рекао је Праведни Симеон када је примио Христа младенца на руке своје: Овај лежи да многе обори и да се покажу срца многих. И, заиста, Христос је та вододелница у роду људскоме због Кога се и око Кога се људи деле и споре. Једни прихватају Њега, прихватају оне вредности које је Он донео, живе по Његовим законима и труде се да живе по Његовим законима а други устају против Њега али истовремено и против оних који Христа следују. Зато смо Христови следбеници који су примили младенца Богочовека у срца своја и у душе своје. Они су били гоњени и данас су гоњени у овоме свету. Треба се само сетити прва три века Хришћанства, када су римски цареви, незнабожачки народи и јеврејске главешине гонили све оне који у Христа верују, који Христа исповедају. Али, зар данас нема тога? И данас у свету они који хоће праведно да живе биће гоњени, као и увек што је било до сада, а то је још сазнао и објавио и Свети апостол Павле, рекавши: Сваки онај који хоће побожно да живи биће гоњен, исто онако као што је гоњен Христос ради Кога ми се трудимо да живимо праведно и честито у овоме свету.
Али, браћо моја, Христа годимо и ми својим гресима и својим страстима, својим злим, рђавим делима, јер сваки грех је у ствари грех против Христа, свако зло дело учињено било ком човеку нанесено је Христу. Зато је Он и рекао: Сваки онај који прими једнога од ове моје мале браће, мене прима, и сваки онај који учини зло једноме од ове моје мале браће, мени је учинио зло. А ко од нас, ко од нас у животу своме није много пута кроз грех свој, кроз зло своје које је учинио некоме, потегао мач на Богомладенца Христа? Ваистину, Христос је гоњен, ево већ две хиљаде година, али, Он уједно је и победитељ. Као што је вољом Божјом и промишљу Божјом избегао мач Иродов у оно време када су страдали Витлејемски младенци, тако Господ побеђује све своје непријатеље из генерације у генерацију, из века у век, ево две хиљаде година. И последња победа, победа на крају света, када дође крај и конац свету и веку овоме, припашће никоме другоме до Господу Христу јер оно што је вечно, оно што је истинито, оно што је праведно не може никада бити поражено и побеђено. Истина, што се више затрпава и закопава у земљу, све сјајнија васкрсава. Јер ово гоњење које је Ирод преузео на Господа Христа само је дало прилике Њему да учини многа добра дела и да просветли Мисир и да обори мисирске идоле и да оправда Своје пророке који су прорекли све ове догађаје који су се збивали око Његовога рођења.
Нека би дао Бог да и ми, данађњи православни Срби, сви православни Хришћани и сви људи добре воље на земљи, да примимо Господа Христа са љубављу у срца своја, да се чувамо од греха и зла и да тако покажемо да смо Христови следбеници, да живимо по Његовој вољи и Његовим заповестима, да бисмо и ми на крају свога живота и на крају овога века били победници са Господом, над сваким злом, над сваким грехом.
