„Од тада до данас, браћо и сестре, многе душе су постојале као душе жена Мироносица, то су све оне хришћанске душе које су предане Господу Христу, које слушају Његове заповести, живе по Његовом Закону, извршавају Свето Јеванђеље и гаје љубав према своме Учитељу и Господу. И данас ми, овде сабрани који смо дошли на Свету Литургију у овај Божански храм, такође припадамо тим женама Мироносицама, јер и ми верујемо да је Господ васкрсао и верујемо ономе што је Господ показао преко својих ученика и преко ових жена.“
У име Оца и Сина и Светога Духа,
Христос Воскресе, браћо и сестре!
Ево, и ове недеље Света Црква пред нас изводи нове сведоке тога преславнога чуда, Васкрсења Христовога. Данас сведоче о томе жене Мироносице, које су се прве удостојиле да виде Васкрслога Господа. Прошле недеље о томе је сведочио Свети апостол Тома и остали апостоли Христови а ове недеље о томе сведоче жене Мироносице, које су показале више храбрости чак и од Његових ученика јер су прве после Његовог страдања и погребења кренуле на Његов гроб да укажу љубав коју су према Њему гајиле и раније, да Његово тело помажу мирисима и тако изврше своју дужност и и обавезу коју им је љубав њихова налагала.
И, гле чуда! Дошавши рано на гроб Христов у недељу, трећи дан по Његовом погебењу, бринуле су уз пут како ће одвалити камен од гроба, јер су виделе кад је камен, да је био јако велики, а кад су пришле гробу онда су се зачудиле, изненадиле, виделе су да је камен већ одваљен. Нису знале шта се десило, ушле у гроб и, уместо тела Христовога, видеше једнога младића у светлим хаљинама. Беше то анђео Господњи који је седео чело главе Христове и који им је објавио: Што тражите живога међу мртвима? Устаде Господ, васкрсао је! Идите и јавите Петру и ученицима. Изненађене, уплашене, оне су похитале назад и, гле, уз пут им се јави Господ и показа се њима прво да је заиста васкрсао. И, то су те жене мироносице које Света Црква помиње: Марија Магдалина и остале са њом које су биле, које су прве дошле на Христов гроб и које су прве виделе Васкрслога Господа и Спаса нашега, Исуса Христа. Та вест, када су отишле и јавиле ученицима, у почетку нису веровали ни они него су похитали Петар и Јован на гроб да виде шта то причају ове жене. Кад су дошли тамо и они, и они су видели камен одваљен од гроба, видели су покрове у којима је Христос био погребен, значи оно платно у које је био умотан, видели су убрус којим је била глава покривена, савијен на посебном месту на једном камену, и то је њих онда уверило да је Господ заиста васкрсао и после тога Господ се јављао њима још четрдесет дана говорећи им о Царству Небескоме, о ономе, и подсећао их на оно што им је говорио док је са њима живео и проповедао Своју Божанску науку.
Од тада до данас, браћо и сестре, многе душе су постојале као душе жена Мироносица, то су све оне хришћанске душе које су предане Господу Христу, које слушају Његове заповести, живе по Његовом Закону, извршавају Свето Јеванђеље и гаје љубав према своме Учитељу и Господу. И данас ми, овде сабрани који смо дошли на Свету Литургију у овај Божански храм, такође припадамо тим женама Мироносицама, јер и ми верујемо да је Господ васкрсао и верујемо ономе што је Господ показао преко својих ученика и преко ових жена.
Нека би Господ дао да цео наш род српски, цео род човечански прими веру у Васкрслога Господа, поверује у Њега и почне да живи по Закону Његовоме, јер само тако живећи ми осигуравамо себи онај живот вечни који је Господ даровао људима Својим славним и светим Васкрсењем. Нека би Господ, молитвама Свете Богородице, светих апостола Христових, светих жена Мироносица и осталих угодника Божијих, даровао и нама Царство Небеско да тамо и ми са свима светима славимо Васкрслога Господа са Оцем и Духом Светим у векове векова. Амин.