Беседа владике Артемија на празник Светих Апостола Петра и Павла у манастиру Бањска – 2004. године

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

„Оно што Света Црква поручује, свих ових година страдања, роду нашем јесте да останемо тамо где смо, да останемо око својих светиња, око својих огњишта, око својих гробаља и гробова наших предака, и данас је то порука свима вама и свима онима који нису овде али који ће чути за ову поруку, да морамо остати на Косову и Метохији, да они који су отишли привремено треба што пре да се врате не чекајући да неко други пре њих то учини. Ако будемо чекали једни на друге, онда се нико неће вратити. Али, сваки да донесе одлуку у срцу своме да се у току ове године врати у своје село, око свога манастира, у свој дом, макар и спаљен, макар и порушен. Треба да нас је више овде, као што нас је било онда када је овај манастир грађен од светог краља Милутина. Он је ударио темеље, он је удахнуо дух у ову светињу и тај дух и данас се овде осећа и живи.“

{mp3}14. Petrovdan – Banjska{/mp3}
У име Оца и Сина и Светога Духа,

Благословен је Бог, браћо и сестре, који нас је данас сабрао на овај велики празник хришћански, празник светих врховних апостола Петра и Павла,на овоме светоме месту, у манастиру Бањској коју подиже наш свети краљ Милутин пре скоро седам стотина година. Данас смо се овде сабрали и наша су срца испуњена радошћу, двоструком и многоструком радошћу, пре свега што прослављамо оне који су Бога прославили, свете апостоле Петра и Павла, који су кренули за Господом Христом, прихватили Његову науку и пронели је широм света. Захваљујући њима и осталим апостолима данас Хришћанство траје и после више од две хиљаде година.

Али, разлог данашње радости јесте, браћо и сестре, што је и овај манастир, ова света задужбина краља Милутина васкрсла из пепела попут птице феникса. Пет стотина двадесет година била је запустела, била је у рушевинама, претварана је у све и свашта али, као што рече Свето Писмо у данашњем Светом Јеванђељу, да је Господ основао Цркву Своју коју ни врата паклена неће надвладати. Пакао је ратовао против ове цркве више од пет стотина година али је није надвладао и није је савладао. Ова светиња је поново васкрсла, поново оживела, поново је у њој пропојала песма у славу Оца и Сина и Светога Духа, јер од пре недељу дана у овај манастир који беше рушевина уселио се дух живота, онако као што је Бог, створивши човека, створио му је тело од земље и беше само тело мртво и непомично док Бог није удахнуо у њега душу живу и човек оживе и постаде душа жива, као што каже Свето Писмо. Тако и овај манастир беше само рушевина, беше само симбол некадашње наше славе и величине али, ето, милошћу Божјом, дошла је душа, дошао је дух у ове зидине. Манастир је поново оживео и васкрснуо. Од пре недељу дана овде постоји младо братство монашко на челу са оцем Симеоном, старешином овога манастира. Од тада свакога дана, и увече и ујутру, овде се приноси славопој Богу и тако ће бити, ако Бог благослови, у све будуће векове. Да Бог услиши наше молитве да никада више не запусти овај манастир него да служи Богу и овоме народу Божијем.

Званично отварање манастира, са свечаном Литургијом, са Патријархом Павлом и многим архијерејима биће, ако Бог да, на празник овога манастира, Светог архиђакона Стефана, коме је манастир и посвећен, 15. августа ове године. Тада очекујемо, не само вас данас овде сабране, него и многе, многе оне који данас нису овде али којиће чути за тај историјски моменат и који ће доћи да заједно са нама узнесемо молитве Богу за спас нашега народа, за спасење наших душа, наших сродника, наших пријатеља и целога нашега народа.

Овде на Петровдан и ранијих година, народ се сећао своје некадашње величине, долазио је у овај манастир. Долазио је више на сабор него на молитву, иако су и тада побожне душе улазиле у цркву, палиле своје свећице, шапутале молитве своје пред ретким иконама, али и то је био знак да манастир, иако је некада порушен и оскрнављен, и даље живи Духом Божјим. Ове године, ево, и прва свечана Литургија на данашњи дан заједно са вама, браћо и сестре, који сте дошли у овако лепом и великом броју.

Нека Бог прими наше молитве данашње, нека Бог дарује снаге роду нешем, да нам дарује мира и слободе, да дочекамо идући Петровдан у већој слободи, у већем миру и у већој духовној радости.

Оно што Света Црква поручује, свих ових година страдања, роду нашем јесте да останемо тамо где смо, да останемо око својих светиња, око својих огњишта, око својих гробаља и гробова наших предака, и данас је то порука свима вама и свима онима који нису овде али који ће чути за ову поруку, да морамо остати на Косову и Метохији, да они који су отишли привремено треба што пре да се врате не чекајући да неко други пре њих то учини. Ако будемо чекали једни на друге, онда се нико неће вратити. Али, сваки да донесе одлуку у срцу своме да се у току ове године врати у своје село, око свога манастира, у свој дом, макар и спаљен, макар и порушен. Треба да нас је више овде, као што нас је било онда када је овај манастир грађен од светог краља Милутина. Он је ударио темеље, он је удахнуо дух у ову светињу и тај дух и данас се овде осећа и живи.

Нека би Бог дао и свети краљ Милутин, показао милост своју да се поново врати овде, у ову светињу где су његове мошти почивале стотинама година, да га поново овде дочекамо и да га имамо овде за утеху, за помоћ и за охрабрење. Ако Бог да, дочекаћемо и тај моменат.

Вас, браћо и сестре, молимо да водите рачуна о овоме манастиру. Овде има мало братство монашко, али они без вас и ваше помоћи неће моћи да учине много овде. Њихово је да се Богу моле а ваше да припомогнете када се нешто у манастиру ради, када се гради, када се зида и обнавља. Обнова је само почела, али она ће трајати годинама и треба сви да учествујемо у тој обнови, у васкрсењу ове наше предивне светиње и задужбине.

Нека Бод дарује милост Своју свима нама овде сабранима, оцу Симеону и његовој братији и свима онима који ће овде долазити и Богу се молити, да Бог прими молитве наше и дарује нам спасење души нашој, када пођемо одавде да нас прими у Царство Своје Небеско, да тамо будемо где се налазе наши славни и свети преци, да са њима и са свима светитељима и ми славимо Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву, кроза све векове и сву вечност. Амин.