Беседа владике Артемија приликом освећења храма у селу Шароње – Нови Пазар, 31.7.1994. године

Print Friendly, PDF & Email

Нека би дао Бог да овај храм заиста послужи ономе циљу са којим је грађен и зидан, да се овде молитва Богу одвија сваке недеље и празника, да не буде празан, да долазите, да се у њему Богу молите и ту налазите утеху своју. Где ће Србин наћи данас потпору, где ће наћи охрабрење, где ће наћи утеху ако не у цркви својој, ако не код Бога свога, јер данас имамо много непријатеља. Са свих страна су нас опколили. И међу нама их има. Али, ако смо ми са Богом онда ће и Бог бити са нама и онда никакви непријатељи, никаква страдања, никаква прогонства неће нас моћи раздвојити од љубави Христове, а тим самим и од живота вечнога.“

 

У име Оца и Сина и Светога Духа,

 

Нека је срећан и Богом благословен данашњи дан, браћо и сестре, дан када смо се сабрали на овоме светоме месту и у овоме новоме светоме храму да се заједнички Богу помолимо и да осветимо оај новоподигнути храм.

Данас је, заиста, онај дан којега створи Господ да се радујемо и веселимо у њему јер човек, када види успех свој и успех дела руку својих, он се онда истински радује. А ми данас пред собом видимо једно велико дело Божије, а онда дело и наших руку.

Видимо овај предивни храм овде, који на овоме брду краси целу ову околину под Голијом до Новога Пазара. Ово је један од многих храмова које наш народ подиже у данашње време. Ово показује да у нашем народу није пресушио, није изумро онај дух задужбинарства који је красио наше славне и свете Немањиће. Као што су они некада дизали храмове и манастире по земљи Србиновој, да освете ту земљу и да ти храмови Божији буду место собрања, сабирања нашега народа, заједничкога живота и заједничке молитве, тако и наш народ и у оно страшно турско време није престао да диже и гради цркве.

И у ово данашње време, време страдања, време рата, време свеопште кризе, наш народ има и духа и храбрости и воље и средстава да подиже овако дивне Божије храмове. То показује да смо били и остали народ немањићки, народ светосавски, народ Божији који Богу цркве гради, не да би се њима хвалио него да би оне њему служиле као путокази у овоме животу, као онај светионик на ивици мора који показује пут путницима морским куда да иду да се не разбију о хридине овога света. Тако и данашњи наши храмови, и стари које су нам преци оставили и ови нови које ми градимо, имају ту сврху и тај циљ, да покажу и нама и нашој омладини и нашој деци и свим будућим поколењима да Србин нема другога циља сем Царства Небескога.

Оно определење Светога кнеза Лазара на Косову пре 605 година, оно и данас стоји пред нама, Србима и ми, одлучујући се да данас градимо цркве, ми у ствари се опредељујемо за Царство Небеско јер знамо да је земаљско за малена царство а Небеско увек и довека.

Нека би дао Бог да никада не клонемо на томе своме путу, нека би дао Бог да тај задужбинарски дух никада се не угаси у нашем народу јер, докле год живимо, имаће потребе да градимо и да зидамо.

Али, зидајући цркве, браћо и сестре, ми смо дужни и себе узидати у ове наше богомоље кроз свој прилог, кроз свој рад, кроз свој труд или на било који начин, да допринесемо и ми да се ови храмови подигну и украсе јер, зидајући ове храмове, ми у ствари зидамо храмове душе своје, јер кроз ово се учимо заповестима Божјим. Дижемо храмове да се у њима крштавамо, да се у њима венчавамо, да се у њима причешћујемо Телом и Крвљу Господа Христа јер без тога нема живота вечнога, нема ни благослова Божјега овде на земљи.

Ја данас користим прилику да, најпре, заблагодарим Господу Богу на овоме дару који је преко вас подарио нашој Светој Цркви, јер да није Божје благодати било, да није Божје мудрости било да надахне и вашега свештеника и све вас који сте допринели изградњи овога храма, он данас овде не би постојао.

Захваљујем се, такође, високопречасном оцу, протојереју Дојчилу Киковићу, који већ три – черири године није жалио труда, није жалио себе да иде са вама, да вади камен и да довлачи, да буде свакодневно овде са мајсторима, да брине да се овај храм, не само подигне, него да буде и диван, да буде украшен, да буде снабдевен свим оним што је потрбно да храмови Божји имају да би своме циљу послужили.

Захваљујем се, браћо и сестре, и осталим оцима овде који су, такође, допринели изградњи овога храма, а и свима вама: приложницима, добротворима, ктиторима или онима који су својим радом допринели, давали своје наднице не жалећи труда и зноја да украсе своје село, своју околину онако као што је Свети Немања на доглед одавде подигао Ђурђеве стубове, као што су славни преци подигли Петрову цркву, а краљ Урош I подигао свете Сопоћане. И тако, свети наши преци украсили су овај крај и сваки крај наше земље светињама и задужбинама.

Радујмо се, браћо и сестре, што смо и ми данас томе низу бисера немањићкога допринели и приложили још једно зрно бисера који краси цео овај крај и тамо где год Србин живи.

Нека би дао Бог да овај храм заиста послужи ономе циљу са којим је грађен и зидан, да се овде молитва Богу одвија сваке недеље и празника, да не буде празан, да долазите, да се у њему Богу молите и ту налазите утеху своју. Где ће Србин наћи данас потпору, где ће наћи охрабрење, где ће наћи утеху ако не у цркви својој, ако не код Бога свога, јер данас имамо много непријатеља. Са свих страна су нас опколили. И међу нама их има. Али, ако смо ми са Богом онда ће и Бог бити са нама и онда никакви непријатељи, никаква страдања, никаква прогонства неће нас моћи раздвојити од љубави Христове, а тим самим и од живота вечнога.

Рекао је Господ у данашњем Јеванђељу: А ово је живот вечни да познају Тебе јединога истинитога Бога и кога си послао, Исуса Христа. Тој науци богопознања учићемо у својим храмовима од наших свештеника, а ми смо дужни и бринути о нашој омладини, о деци нашој, о нашој будућности, да и њих доводимо у храмове да се ту Богу моле и да се уче вери отаца наших јер, ако тако не будемо радили, онда са нама угасиће се свећа наша у нашем дому и наши храмови остаће запустели. Нека Господ не допусти то, нека излије благодат Своју на нас све овде сабране, на наше пријатеље, сроднике, на цео наш православни српски народ, да нам дарује мира, слоге, љубави међусобне да Србин на Србина не устаје него да сви заједнички трудимо се да живимо по заповестима Божјим и да, тако чинећи, достигнемо и ми у Царство Небеско, у Небеску Србију где су наши Немањићи, где је Свети Сава и остали светитељи Божији, да тамо и ми са њима славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин. Бог вас благословио.