Беседа владике Артемија на празник Светог пророка Илије 1996. године у Призрену

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

Ја верујем да и наш Свети Сава и остали Срби светитељи исто тако пате душама својим у Царству Христовоме због нас данас, савремених Срба који смо Бога заборавили, који смо Цркву оставили, који на празнике ко зна где проводимо време а у цркви на молитви нас нема, на покајању нас нема, на причешћу нас нема. Где су данас православни Срби? Зато, ја верујем, из љубави Свети Сава моли Господа свога и нашега да нас, макар путем страдања и путем казне, опамети и врати на пут спасења.

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Данас, браћо и сестре, Света Црква слави чудесног и славног пророка Илију Тесвићанина. Слави човека који се толико био предао Богу на службу и угодио Му својим животом, својим молитвама и својим делима да је то један од двојице који, у историји рода људскога, до данас нису окусили смрти. Јер Свети пророк Илија, због ревности његове за славу Божју и за име Божје, био је узнесен са земље на Небо у телу а да није умро. Он до данас такав и пребива и почива на оном месту које му је Бог одредио а које је за људе непознато. А да је то истина показују нам три апостола Христова који беху са Христом на гори Тавору за време Његовога преображења, када се појави на облацима Мојсије и Илија, старозаветни пророци, који разговараху са Исусом, Мојсије који беше умро и Илија који не беше умро, два највећа човека, два највећа угодника Божија до доласка Сина Божијега на земљу.

И тај Илија, који је ревношћу својом и службом својом заслужио такву милост и такву част код Бога, он ће поново доћи на земљу пред други долазак Христов, како нам говори Свето Писмо, и тада ће и он бити убијен од мача антихриста. Онај који је избегао мач царице Језавеље, жене цара Ахава безбожнога, на крају мора примити и он оно што следује палој људској природи, да прође кроз капију смрти да би ушао у вечно Царство Христово.

Свети пророк Илија веома је поштован и слављен у нашем народу, и не само у нашем народу него у свим православним народима широм света данас се њему службе узносе и песме поје и његова се дела помињу и читају у књигама и молитвама.

А Свети пророк Илија био је тај који је у време своје сведочио Јединога Истинитога Бога пред народом који беше Бога заборавио, који се беше повео за туђим боговима, за идолима. Вођен и завођен својим вођама, својим царем и царицом, беху отпали Јевреји и пали у идолопоклонство јер више поштоваху сидонскога бога Вала него Бога Израиљева који је створио Небо и земљу. А Свети пророк Илија, од младости своје предан на службу Божју боловао је и патио душом због таквога страдања и отпадништва народа свога. И, као и сви остали пророди у Старом Завету, тако је и Свети пророк Илија имао ту дужност и ту мисију у своме народу да га опомиње на праву веру, да га враћа са кривога пута и да га на тај начин спасава. Али, тврдоврати народ јеврејски, и не само јеврејски него и многи народи су тврдоврати када је вера у питању, Свети пророк је молио Господа свога да врати народ на прави пут, али Бог чека и од нас људи да и ми укажемо добру вољу, добру намеру, добру жељу, да желимо да исправимо живот свој, а онда и Бог помаже. Како јеврејски народ није био ни издалека склон, ни приправан, ни спреман да се врати Богу своме и да остави лажне идоле, Свети пророк Илија се молио Богу да казни његов народ да би га, путем казне и страдања, опаметио, пробудио и на прави пут повратио. Онда, Бог је дао Илији ту моћ, његовим речима, да је он преузео на себе дужност да буде тај који ће казнити непокорни и непослушни народ јеврејски. И пророк Илија се замоли Богу да ускрати кишу земљи. За три године и шест месеци није пала кап кише, сви извори су пресушили, све реке, воде је нестало, хране нестало, завладала је велика и тешка невоља и глад у Израиљу. И онда, када се у народ у невољи сетио свога Бога и обратио Му се молитвом, онда је, исто тако на реч пророка Илије, Бог даровао кишу и смиловао се на јеврејски народ. Зато је Свети пророк Илија пример који Црква стално има пред очима и стално истиче као пример праве и истинскем ревности за славу Божју, за име Божје, ревности за праву веру.

Та ревност Светог пророка Илије потребна је и нама данас, браћо и сестре, нама православним Србима, јер и ми смо у својој историји, у своме ходу кроз овај свет, као и јеврејски народ, били заборавили на Бога свога, одступили од Њега и почели обожавати разне идоле и земаљске богове, клањати се њима и њихову вољу извршавати. Зато је потребан и нама данас један ревнитељ духа пророка Илије којиће нас опомињати на покајање, који ће нам указивати прави пут, који ће нас, ако треба, и кажњавати да бисмо се ми Боду своме повратили јер то је казна на спасење а не на уништење. Јер казна која приводи покајању и осигурава спасење душе престаје бити казна и постаје милост у рукама Божјим.

И ово данас што наш народ пролази и страда, браћо и сестре, јесте једна опомена, можда на молитву Светога Саве, можда на молитву кнеза Лазара, можда на молитву светих српских предака наших који моле Господа да нас врати на прави пут. Ако нећемо ми добровољно, онда да нас казнама и страдањима на тај пут врати. Јер није пророк Илија био немилосрцан, није био без љубави за свој народ и баш што га је волео и патио је због његовога кривога пута и губљења душе служећи лажним боговима.

Ја верујем да и наш Свети Сава и остали Срби светитељи исто тако пате душама својим у Царству Христовоме због нас данас, савремених Срба који смо Бога заборавили, који смо Цркву оставили, који на празнике ко зна где проводимо време а у цркви на молитви нас нема, на покајању нас нема, на причешћу нас нема. Где су данас православни Срби? Зато, ја верујем, из љубави Свети Сава моли Господа свога и нашега да нас, макар путем страдања и путем казне, опамети и врати на пут спасења.

Нека би дао Бог, молитвама Светога пророка Илије, Светога нашега Саве и осталих Срба светитеља, да ми, пре него што се спусти тешка рука Божја на нас, да се сетимо грехова својих, да их увидимо, да их исповедимо и да почнемо служити Богу Јединоме и Истинитоме, Господу нашем Исусу Христу Коме са Оцем и Духом Светим нека је слава у све векове и сву вечност. Амин.