Беседа владике Артемија на Илиндан, славу храма у Вучитрну – 1994. године

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

Зашто се хвалите Светим Савом? Када бисте били заиста потомци његови, ви би држали веру онако као што је он држао и као што су ваши стари држали.“

 

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Нека је срећна и Богом благословена славога овога храма Божјега и овога места, браћо и сестре, у коме смо се сабрали. Нека је слава срећна и благословена свима онима који се данас молитвено сећају велика угодника Божијега, славнога пророка Илије Тесвићанина.

Наши преци пре сто шездесет година њему су посветили овај Божји храм и сваке године од тада до данас на данашњи дан овде се сабирамо, најпре наши прадедови, дедови, очеви, па и ми данас, али сви смо ми обједињени једном мишљу, једном вером, једном љубављу и једном молитвом. И они раније овде сабирани и ми данас узносимо топле молитве своје Господу, најпре за добро здравље свих нас овде сабраних, наших сродника и пријатеља и целога нашега народа. Молили смо се Господу Богу и Светом пророку Илији, данашњем угоднику Божјем, да погледају на нас, недостојне Србе данашње који пролазе тешка искушења и страдања, да нам пошаље милост Своју Господ на молитве Светога пророка Илије као некада у оно време када је Свети пророк због грехова народа свога измолио од Бога да буде велика суша, да киша не падне три године и шест месеци, е да би се народ Богу обратио. И кад је његова молитва била услишена, кад је народ осетио казну Божју на себи и поверовао поново у Бога отаца својих, онда се Свети пророк Илија исто тако помолио Богу да Бог пусти кишу и киша је пала.

И ми данас ово што страдамо, браћо и сестре, сигурно је да страдамо због грехова наших, због грехова наших отаца и дедова који су се вере своје постидели, који педесет година своју крсну славу нису славили, који децу нису крштавали а младенце венчавали. То су све велики греси наши пред Богом, то је знак био да је наш народ био заведен, залутао за туђим идеологијама, а напустио је Цркву своју, напустио веру своју и изашао у пустињу у којој се умире од глади и од жеђи духовне.

Али и тада, у то време, било је у нашем народу, Богу хвала, оних који су знали ко су и шта су, који су се и тада сабирали овде, код овога Божјега храма, славили његову славу, долазили недељом и празницима, Богу се молили и Бог је услишио њихове молитве као некада молитве пророка Илије и сада цео наш народ осећа да је био залутао и враћа се својим коренима, враћа се својој традицији и својој вери.

Али, изгледа, још смо далеко од правога покајања, још смо далеко од онога дана када можемо да кажемо да смо сви ми Срби заиста потомци Светога Саве, да смо немањићкога порекла, јер када бисмо били потомци Светога Саве и светих Немањића онда бисмо чинили и дела њихова. Јер тако је Господ укорео једном Јевреје који су се хвалили својим прецима, својим праоцем Авраамом, а Он је рекао њима: Када бисте ви били деца Авраамова, онда бисте чинили и дела Авраамова. Тако ће Господ и нама данас рећи: Зашто се хвалите Светим Савом? Када бисте били заиста потомци његови, ви би држали веру онако као што је он држао и као што су ваши стари држали.

Нека би дао Бог и данашњи свети празник, Свети пророк Илија, да цео наш народ једномсхвати и разуме где се налази, куд је залутао, а куда треба да иде, да нађемо поново свој пут, пут светосавски, пут светолазаревски и милошевски, пут који су нам они показали када су се определили за Царство Небеско на Косову пољу. И ми данас живимо на Косову. Не само ми овде, где год Србин живи тамо је и српско Косово, јер свуда Србин је изложен страдању, прогонима, мучењима и убиствима. То је зато што се још нисмо истински покајали и повратили Богу своме.

Нека би дао Бог и Свети пророк Илија да и нама милост Божја сиђе са неба, као онда киша на сасушену земљу, да нас поново препороди, да поново постанемо прави Хришћани, прави светосавци и прави следбеници Светога пророка Илије, да у нама живи вера његова, да у нама гори ревност његова, јер он се борио за истину Божју онда против свих непријатеља Божјих, и нама Господ да дарује ту његову ревност и његову веру, да бисмо и ми сада и наша деца и наши потомци увек ишли путем Светога Саве, путем који води у живот вечни, да и ми, када одавде пођамо, да се нађемо у Царству Небескоме, у Небеској Србији, и да тамо славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.