Беседа владике Артемија поводом освећења храма Светог Николе у селу Ајновце код Косовске Каменице 4.8.1996. године

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

„Ако се будемо, браћо и сестре, држали ових заповести Божјих, ако будемо томе учили наше млађе, нашу децу и омладину на којима треба да остану и наши домови и наши храмови, да се кандило у дому и свећа у храму никада не угаси, ако тако будемо чинили онда има смисла и подизање овога храма и ово данашње освећење овога Дома Божјега. Надам се да ћете ове речи примити у срце своје, да ћете их се сећати и да ћете по њима живети и зато ја призивам милост и благослов Божији на све вас који сте овде сабрани и на све ваше пријатеље, сроднике и на цео наш народ, да будемо народ Божји, народ светосавски сада и увек и у све векове векова. Амин.“

 

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Ево, браћо и сестре, сабрали смо се данас на овој Божјој гори Тавору, на овом узвишењу, да будемо ближе Богу и ближе Небу. Сабрали смо се да осветимо овај предивни храм Божји који је вашим рукама начињен. Сабрали смо се овде да се помолимо Богу за све нас који смо овде дошли, за наше пријатеље и сроднике који нису данас овде и за цео наш православни српски народ.

Ово село и ово место дуго година је очекивало овај дан и овај час, да дочека и освећење и пуштање у рад овога храма, ове дивне цркве која је овде подигнута, на овом узвишењу. И, ето, тај дан је дошао и Сила Божија, Дух Свети и … данас су сишли на овај храм као некада на Соломонов храм у Јерусалиму. Храм је освећен и предат је овој Парохији и овоме народу на употребу и на коришћење.

Када смо зидали овај храм и све остале храмове, браћо и сестре, зидамо их зато што нам требају, зидамо их да у њих долазимо, да се у њима Богу молимо, да се у њима крштавамо, венчавамо, да у њима опојавамо своје миле и драге и да их испраћамо из овога у онај бољи, небески, свет. Нисмо зидали и не зидамо храмове никоме у инат, него их зидамо у славу Божју, на наше спасење и корист нашега народа. Ови храмови који се данас зидају на Косову и Метохији, зидају се да буду стожери наши за које ћемо се држати, да нас ови ветрови и ове олује, које овако дувају овде, да нас не помере и да нас не одувају са наших вековних простора.

Када смо зидали овај храм, браћо и сестре, онда је сваки према својим моћима доприносио и данас, када је храм освећен, ја осећам потребу да се захвалим најпре Господу Богу који је узвратио ову идеју вама да храм зидате, да се захвалим свима онима који су се трудили и радили на подизању овога храма, да се захвалим свима онима који су ма на који начин, макар и са најмањим својим прилогом, допринели да се ово дело Божије успешно заврши. Посебно, захваљујем се свештеницима вашим из Каменице који вас обилазе, који вам у домове долазе и који су били вође ове акције да до подизања овога храма дође. Ја, у име своје и у име ваше, желим да њих наградим протонамесничким чином, тако да се труде и даље и боље и да дочекају и више и веће награде и веће чинове.

Када је Соломон свој храм завршио, када је било освећење, онда је Бог њему рекао: Ишти шта желиш од мене, да ти дам. А Соломон, он је, будући тада владар јеврејскога нрода, затражио и заискао: Господе, дај ми мудрости да могу управљати правилно овим народом. И ми, данас, када смо осветили овај храм и ми смо неку своју жељу овде принели Богу, а требало би сви да се помолимо и да пожелимо да Бод и нама дарује мудрости, не да управљамо народима, не да управљамо другима, него да управљамо сваки са собом, да водимо себе онако као што треба да живи прави Хришћанин, да живимо по Закону Божјем, по заповестима Његовим, да се клонимо греха и зла а да чинимо оно што је добро, што је Богу мило и драго, што је нашима ближњима потребно и корисно. Јер рекао је Господ: Све оно што хоћете да вама чине људи, чините и ви другима. И све оно што не би желели да вама други чини, немојте ни ви другима чинити. У овој једној заповести, браћо и сестре, садржано је скраћено цело Јеванђеље Христово, јер сваки од нас зна шта воли и шта му користи и шта би желео да му други чини. Сви ми желимо и волимо да нас други цене, да нас други поштују, да нам други указују пажњу, да нам помажу у невољама. Чинимо ли ми исто тако другима? А нико од нас не воли да га неко ружи, да га псује, да га клевета, да га тера на судове, да га туче и убија. Немојмо ништа од тога ни ми чинити другима!

Ако се будемо, браћо и сестре, држали ових заповести Божјих, ако будемо томе учили наше млађе, нашу децу и омладину на којима треба да остану и наши домови и наши храмови, да се кандило у дому и свећа у храму никада не угаси, ако тако будемо чинили онда има смисла и подизање овога храма и ово данашње освећење овога Дома Божјега. Надам се да ћете ове речи примити у срце своје, да ћете их се сећати и да ћете по њима живети и зато ја призивам милост и благослов Божији на све вас који сте овде сабрани и на све ваше пријатеље, сроднике и на цео наш народ, да будемо народ Божји, народ светосавски сада и увек и у све векове векова. Амин.