Беседа владике Артемија на празник Успенијa Пресвете Богородице 2003. године у манастиру Грачаница

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Данас, браћо и сестре, велики празник, празник Свете Богородице, празник Њеног Успенија или Уснућа или, ако хоћете србски речено, празник Њене Смрти.

Света Богородица, која се удостојила милости Божје да постане Мајка Господа нашег Исуса Христа, да роди Сина Божјега, Спаситеља нашега, Она се удостојила ове велике части да Њено име после имена Сина Њенога буде највише употребљавано широм света у хришћанским молитвама, да се Њој православни Хришћани најчешће обраћају за помоћ, да Она буде, у ствари, и остане заштитница целога рода људскога. Она је, у ствари, Мајка, не само Господа Христа, него и свих оних који у Сина Њенога верују. Она је и наша Света Мајка и Она, као свака мајка што брине о деци својој, и Она брине о свима нама. Она се непрекидно пред Престолом Сина Свога моли за цео род хришћански, за цео род људски. Непрекидно се моли и близу је свакога ко Јој се обрати за помоћ, да притекне у помоћ, да помогне. Света Богородица је у току две хиљаде година Хришћанске Цркве учинила безброј и безброј чудеса, и Својим јављањима, и преко Својих икона, и преко Свога заступништва пред Престолом Божјим. Зато је Она најпоштованија и најславније људско биће које се удостојило те узвишене Божанске части.

Света Богородица у животу Своме је мало говорила. Она се од младости Своје предала у службу Богу, предала се вољи Божјој од онога момента када је рекла архангелу Гаврилу: Ево слушкиње Господње. Нек ми буде по речи твојој. Од тада Она је заиста цео Свој живот посветила само служби Богу и вршењу воље Божје. Од Ње је остало мало речи. Остало је много суза, остало је много уздаха, а нарочито под крстом Сина Свога. Када је Господ био разапет на Голготи Она је била под Његовим крстом, делила са Њим бол и проливала материнске сузе, мешајући их са крвљу Сина Свога која се сливала низ крст ради нас људи и ради нашега спасења. Она је Мајка, Она зна бол свакога од нас као што је знала и бол Сина Свога, Господа Христа. И она тугује због наших страдања, због наших болова, због наших заблуда и спремна је да нам притекне у помоћ онда када Је у помоћ са искреном вером и љубављу призовемо.

Она се удостојила у роду људскоме највеће части и највеће славе и род људски, осећајући Њену материнску заштиту, одужио се Светој Богородици само онако како је људскоме роду било могуће. Све најбоље песме које је језик људски изговорио и испевао посвећене су Њеноме имену. Све најлепше иконе које су људском руком урађене изображавају Њен Божански матерински лик. Најлепши и највећи храмови подигнути на кугли земаљској посвећени су Њеноме имену и неком Њеном празнику. Тако је и у нашем, србском роду. Манастир Хилендар на Светој Гори посвећен је Светој Богородици, Њеном Ваведењу у храм. Манастир Грачаница, овде, на светом Косову и Метохији, посвећен је, такође, Њеном празнику, данашњем празнику Успење Свете Богородице.

И многи и многобројни храмови широм наше земље, и многобројне чудотворне иконе по нашој земљи исликане су у Њено име и у Њену част. Зато је Света Богородица спремна да и нама, данас, који страдамо од многих невоља, од искушења, од непријатеља видљивих и невидљивих, спремна је да нам помогне, браћо и сестре, али је потребно да се ми вратимо на пут Божији, на пут Отаца наших, на пут јеванђелски, онај пут који је Син Њен, Господ Христос, проповедао и оставио људима.

Данас је празник овога храма, овога манастира – задужбине краља Милутина, који је посвећен у част Свете Богородице и у коме се ми сабирамо више од седам стотина година. Ево нас и данас овде, браћо и сестре, сабрани да се Богу помолимо да бисмо се Богу повратили и да би тако милост Божју на себе ина род наш призвали, а Света Богородица, Она је спремна да Своје молитве придружи нашим молитвама, да наше молитве прими и изнесе пред Престо Божји и да, онако како само мајка уме, да умилостиви Сина Свога да нам грехе наше опрости и да нас помилује и да нам дарује мир, слободу и спасење из ових невоља и страдања кроз која пролазимо већ дуже време.

Можда је потребно, браћо и сестре, онолико времена колико смо се удаљавали од Бога, а то је било више од педесет година, да нам толико времена треба за истинско и право покајање, да би поново били народ Божји, народ крстоносни, народ светосавски, а када то будемо поново били онда ће, нема сумње, и Бог бити са нама, јер је Он рекао: Ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века. Господ није напустио нас али смо ми напустили Њега. Зато, када е ми вратимо Богу кроз истинско покајање, кроз хтишћански живот, кроз борбу са злом и грехом у себи и око себе, онда ће и милост Божја поново бити на нама и са нама. То је, браћо и сестре, порука и поука Свете Богородице коју данас нама овде упућује.

За живота свога, рекох, Она је мало говорила. Остале су само познате записане Њене четири речи. Када је Господ био на свадби у Кани галилејској и претворио воду у вино, пре тога чуда када се домаћин нашао у невољи, остао без вина а гостију много, слуге се збуниле шта да чине, Света Богородица им рече, упућујући их на Сина Свога: Све што вам каже послушајте! То су њене речи. Све што вам каже послушајте. О животу Господа Христа и Његовој науци постоје четири Јеванђеља која говоре о Његовој Божанској науци, а наука Свете Богородице је садржана у четири речи: Све што вам каже послушајте! То је важило и тада оним слугама, које послушаше Господа када рече: Напуните ове камене судове водом, па им рече: Узмите сада и носите куму и старом свату. И, гле, уместо воде беше вино, и то боље од онога које је домаћин имао, јер послушаше Га слуге и чудо се Божије десило. Ако и ми послушамо ове речи Свете Богородице у животу своме и увек будемо слушали Господа Христа, Сина Њенога а Спаситеља и Бога нашега, онда ће заиста Он са нама учинити оно што је потребно за наше спасење, за живот вечни, за наследство Царства Небескога. Ако будемо тако живели, по овоме савету Свете Богородице, по Јеванђељу Господа Христа, онда ћемо и ми када пођемо одавде, а сви морамо одавде отићи, онда ћемо се наћи у Небеској Србији где ће нас чекати Свети Сава, Свети краљ Милутин – задужбинар и ктитор овога манастира, Свети кнез Лазар Косовски, Свети владика Николај Жички и остали светитељи из рода нашега, и сви праведници из рода нашега, и мученици и новомученици до последњих убијених, Панте и Ивана, сви ће нас тамо они дочекати да ми са њима и са свима светима славимо и у ономе веку Господа нашега Исуса Христа са Оцем и Духом Светим и Његову Пресвету Мајку, Свету Богородицу, сада и увек и у векове векова. Амин.