Беседа владике Артемија у манастиру Св. Јована Крститеља у Љуљацима. Храмовна слава, Зачеће Св. Јована Крститеља 2003. године

Print Friendly, PDF & Email

„Нека би Господ примио ово данашње наше молитвено славље, благословио све нас овде, посебно оца Томислава, његову верну сапутницу у животу, протиницу Милицу, и све његове сроднике по духу и по телу, а свима нама да Господ дарује мир и спасење душама нашим сада и увек у векове векова. Амин.“

 

 

Нека је срећан и Богом благословен данашњи дан, браћо и сестре!

Нека је сретно и Богом благословено ово свето место у коме смо се сабрали да прославимо овај дивни празник посвећен највећем рођеном од жена, Светом Јовану Претечи и Крститељу Господњем!

Данашњи дан је један од више дана у години када се слави Свети Јован Крститељ и Претеча Господњи. Ово је дан његовог часног зачећа, ово је дан када се сећамо милости Божје, чуда Божјега и мудрости Божје. Бог је и милост и чудо пројавио на данашњи дан. Милост, најпре, према родитељима Светога Јована, престарелом свештенику Захарији и његовој жени Јелисавети, који су цео живот свој проживели по Закону Божјем и угодили Богу животом својим, али су носили један велики бол у душама својим јер нису имали деце и молили су се Богу целога живота да им Бог дарује макар једно дете. И, онда када је престала свака нада, гледано људским очима, Бог је према њима показао милост и обрадовао их овим чудесним дететом коме је анђео најавио и рођење и донео име са неба, јер, када се јавио Захарију у храму анђео Господњи, он му је најавио да ће добити сина и наредио да му надене име Јован. То је заиста било милост велика према овим старим, праведним душама, али милост и према целоме роду људскоме, што ће се касније и показати. Чудо, поред милости, Бог је пројавио на начин како је Свети Јован зачет и рођен, од престарелих родитеља када су закони природни престали да дејствују, онда се само показала Сила Божија онако као што и каже у Светоме Писму, да се Сила Божија у немоћи показује сасвим. Али се, кроз ово дивно, милостиво, предивно чудо пројавила и велика мудрост Божја, мудрост око извршења дела спасења рода људскога, јер ово дете, на данашњи дан зачето чудесно, Свети Јован Претеча, имао је велику и узвишену мисију од Бога одређену, да буде тај који ће ићи пред лицем Господњим, као што и сам каже анђео, да приправи пут Господу, да поравна стазе и да припреми народ за примање Господа Христа. Тако и би. Свети Јован Претеча беше претеча Господу Христу. На шест месеци пре Њега се родио телесно, пре Њега је изашао на проповед на реку Јордан, проповедао покајање за очишћење грехова и најављивао да иза њега иде Онај Коме он није достојан ни ремена на обући одрешити, да их он крштава водом, а да Онај што иза њега иде, мислећи на Господа Христа, говорио је народу: Он ће вас крстити огњем светим и Духом. Тако је, браћо и сестре, мудрост Божја кроз рођење Светога Јована Претече показала се у делу нашега спасења јер је Свети Јован на Јордану, када је крштавао народ и опомињао да се покају, тада је дошао и Господ Христос на Јордан да се крсти од Јована, не што је Њему било потребно, него да би дао прилику Светом Јовану да укаже на Њега и да Га објави народу рекавши: Гле, Јагње Божје које узима на Себе грехе света!

И, тако, браћо и сестре, мисија Светог Јована је била велика у његовом животу овде на земљи, био је гоњен од самога рођења од стране Ирода, одгајио се у пустињи, анђели су бринули о њему, и онда, као што је био претеча Господу Христу у појави међу народом, у рођењу на земљи, био је претеча и у страдању за Господа Христа. Јер на шест месеци Свети Јован Претеча је пострадао пре него што је Господ Христос био разапет и он је на земљи проповедао Христа који ће доћи да спасе род људски, а то је чинио и у аду душама старозаветних праведника, тако да је он претеча и овде на земљи и у ономе свету, у царству мртвих, када је најављивао да је дошао, у ствари, Спаситељ и тако да је онда када се Господ на Велики петак појавио Душом Својом у аду онда су Га старозаветни праведници препознали, прихватили, признали и тако и они били спашени Господом Христом.

Али, ми смо овде, браћо и сестре, сабрали се данас и поводом радосног празника коме је овај нови храм, још у потпуности недовршен, али коме је он посвећен да би био место сабирања народа овога краја овде, где бисмо се Богу молили, где бисмо се Закону Божјем учили и где бисмо прослављали онога за кога је Господ рекао да је највећи од рођених од жена, Светог Јована Претечу. Што имамо овај дивни храм овде треба, најпре, захвалити Господу Богу на Његовој мудрости и на Његовој милости и на Његовом чуду, али исто тако треба да захвалимо и новом задужбинару, ктитору овога храма, протојереју оцу Томиславу Марковићу, чији корени потичу из ових крајева одакле је његова мајка, а он је ту, из оближњег села, родом, али није заборавио свој крај иако га је живот био бацио далеко од свога краја. Провео је живот у туђини служећи Богу и своме народу и тамо, али није заборавио ни свој народ овде. И, онда када је сазрело време, када се испунило време, он је решио да се одужи својим прецима, своме деди, својим ујацима, својим родитељима и, оно што је зарадио и уштедио радећи у туђини, он је то уложио у овај предивни храм овде и у конак поред овога храма који се још гради и који се подиже да би ово место било место, не само повременог окупљања од године до године, него где би се живот одвијао свакога дана и где би се молитва Богу упућивала свакога дана за све ове који живе у овоме селу, у овој околини, и за цео наш православни србски народ. Што је отац Томислав дошао на идеју да овде гради овај храм, и то је дело мислости Божије, чуда Божјега и мудрости Божије.

Нека би Господ примио ову његову жртву, коју приноси Богу као ктитор, и Светом Јовану Претечи, нека би Господ примио и наше данашње молитве узнесене у овоме храму за здравље и спасење нас, овде сабраних, али и оних који нису данас у храму али који у Бога верују, који се крстом часним крсте, који крсну славу славе, који децу своју васпитавају у науци предака наших. Али, исто тако, нека Бог покаже милост своју и на онима који су отишли из овога живота, такође у правој вери, у вери православној, пре свега онима на чијем је имању подигнут овај храм, у њихово име, да се не забораве, да се њима служи литургија овог света као и онога.

Нека би Господ примио ово данашње наше молитвено славље, благословио све нас овде, посебно оца Томислава, његову верну сапутницу у животу, протиницу Милицу, и све његове сроднике по духу и по телу, а свима нама да Господ дарује мир и спасење душама нашим сада и увек у векове векова. Амин.