Беседа владике Артемија у недељу XVIII по Педесетници, на празник Преподобне Параскеве у манастиру Сопоћани 2002. године

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

„Данас је велики празник, браћо и сестре, данас је света недеља, празник Васкрсења Христовога, празника над празницима. То је свака недеља у години, али је, поред тога, и празник једне велике светитељке коју многи у роду нашем прослављају као своје крсно име. Данас је слава и празник Свете Петке – Параскеве, која је, такође, у своје време, у младим годинама својим чула речи Христове: Ко хоће замном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и замном иде, и она је напустила свет тада, удаљила се у пустињу, цео живот провела у подвизима и трудовима, у молитвама и посту да би Богу угодила и душу своју спасила.“

 

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Господ наш Исус Христос све што је говорио, све што је чинио, све што је доживео, чинио је то, говорио и преживео ради нас људи и ради нашега спасења. Сва Његова дела су божански мудра и целисходна. Ништа Господ није учинио што није било потребно ради људскога спасења и ништа Господ није пропустио да учини што би било потребно ради нашега спасења. Но, Господ је учио људе и речима и животом Својим и делима Својим. Често пута су дела претходила речима, јер некако и ми људи радије се угледамо на нечије поступке, на нечија дела, него што слушамо савете и речи када нам неко нешто говори и саветује. Тако је Господ, најпре, учинио оно предивно чудо са великим риболовом, када је на обали мора било много народа и Господ проповедао народу из лађе Симона Петра. Кад је завршио проповед, Он је рекао Петру: Хајде на дубину, значи, одмакни лађу од обале и баци мрежу, те лови, а Петар се правда. Каже: Учитељу, целу ноћ смо се мучили и трудили и ништа нисмо уловили. Значи, риба не ради, џаба се трудимо, али по Твојој речи бацићу мрежу. И, заиста, кад је послушао Господа и бацио мрежу, онда се мрежа толико напунила риба да је почела да се цепа и дере и онда су дошли у помоћ и други другари Петрови, Јован и Јаков, са својом лађом и обе лађе су напунили рибама, скоро да се потопе. Какво предивно чудо! А после тога, када Петар виде то чудо, целу ноћ су се трудили – ништа нису уловили, а сад одједном толике рибе, он паде пред Господа и рече: Изађи, Господе, од мене јер сам ја грешан човек. А Господ тек сада говори Петру: Не бој се! Од сада ћеш људе ловити. До сада си ловио рибу, бесловесна бића, да би од тога рада и лова живео. Од сада ћеш ловити људ за Царство небеско. Видите како је Господ најпре показао делима, учинивши ово чудо са мноштвом риба, да би на крају дао савет Петру шта ће он убудуће у животу чинити. И, заиста, то што је рекао Петру рекао је и свима апостолима јер они тада оставише лађе своје и занимање своје, рибарење, и одоше за Господом Христом и тако су постали Његови ученици и апостоли и заиста су после, целога живота свога, проповедајући речи Јеванђеља Христовога, ловили душе људске, али у замку пропасти него у мрежу спасења, јер ко је год прихватио речи светих апостола, поверовао њима, у њихово Јеванђеље, он је био уловљен за Царство небеско, за живот вечни. То и јесте циљ. И тако се Хришћанство, наука Христова, раширила по целоме свету. Нема места на кугли земаљској где се Реч Христова не чује, где се Његово име не слави, где се Јеванђеље не проповеда. А та Реч Господња, тај савет који је тада дао само Петру испуњује се и данас, браћо и сестре. Ево, сви ми знамо колико је наш народ био удаљен од своје вере, од своје Цркве, у задњих педесет – шездесет година, а и сви смо ми сведоци данас како се многи из нашега народа, далеко је још да се сви враћају, али многи се враћају својој вери, прилазе својој цркви, траже свештеника, траже побожне књиге да читају, траже, дакле, пут ка Царству небескоме. Има много оних који се одлучују, не само да приђу Цркви, него и да у потпуности предаду себе на службу Богу и своме роду. То су ови млади монаси који су испунили наше манастире, монаси и монахиње који оставише цео свет и све у свету и пођоше да Богу служе, да ради Бога живе и да Богом живе да би се удостојили Царства небескога. Неки од тих младих људи одлучују се да буду нови апостоли Христови, нови проповедници Јеванђеља Христовога, као што је и овај млади свештеник кога смо данас рукоположили, а чега сте ви сведоци, и он је од данас постао један од ученика Христових, један од посланика Његових, од апостола Његових који ће од сада људе ловити мрежом науке Христове, мрежом Јеванђеља Христовога. Ловиће људе, не да их уништава, него да их спасава онако исто као што су свети апостоли то чинили.

Данас је велики празник, браћо и сестре, данас је света недеља, празник Васкрсења Христовога, празника над празницима. То је свака недеља у години, али је, поред тога, и празник једне велике светитељке коју многи у роду нашем прослављају као своје крсно име. Данас је слава и празник Свете Петке – Параскеве, која је, такође, у своје време, у младим годинама својим чула речи Христове: Ко хоће замном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и замном иде, и она је напустила свет тада, удаљила се у пустињу, цео живот провела у подвизима и трудовима, у молитвама и посту да би Богу угодила и душу своју спасила. И Господ је примио њену жртву, примио њене молитве и прославио је Своју угодницу тиме што је њено тело остало нетљено, сачувано у целости. И не само то, него је и обдарено даром чудотворства, исцељења да помаже свима онима који се Светој Петки обраћају молитвом, који је призивају у невољама својим, који траже помоћ од Бога преко молитава Свете Петке – Параскеве.

Данас и овде, међу овом братијом, има неких којима је то крсна слава, зато смо и извршили сечење славскога колача. Али, и у свим местима рода нашега има данас свечара.

Нека би Господ, молитвама Свете Параскеве, погледао на све нас и на све данашње свечаре и на цео род наш, да нас врати Себи, да нас поново улови у мрежу Јеванђеља Свога, те да будемо достојни Царства небескога да, када пођемо одавде, из ове долине плача што се земља зове, да се нађемо у Царству Христовоме, тамо где се налази Света Петка – Параскева, где се налазе сви светитељи и угодници из рода нашега, почев од Светога Саве, Светога Симеона, Светог краља Уроша чија је задужбина овај манастир, па све до ђакона Авакума и владике Николаја Жичког, да се и ми тамо нађемо, да са њима и са свима светима славимо Оца и сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.