Браћо и сестре, часни оци, сестре монахиње, да и ја кажем коју реч.
Сећам се, овога трена, речи игумана Стефана из Горскога вијенца, који каже: Славио сам Божић у Витлејем, славио га у Атонску Гору, славио га у свето Кијево, ал` је ова слава одвојила.
Тако и ја, за ових четрдесет година и једну више, како носим име Светог великомученика Артемија, славио сам га и дочекивао у разним приликама и неприликама, са мало људи око себе и са много људи око себе, али заиста је ова слава, ове године, одвојила, као што каже игуман Стефан, јер данас овде, у овом младом а старом манастиру тек обновљеном, Бог је хтео и Свети великомученик Артемије да овде одслужимо данас Свету Литургију, да се помолимо Богу за нас овде сабране и за сав наш народ.
Желим да захвалим Господу Богу на овом дару, Светом великомученику Артемију који ме води и руководи у животу, вама, часни оци, који сте дошли са разних страна да увећате ово слвље, а и вама, браћо и сестре, који сте некако чули и сазнали да ћемо данас бити овде, па сте и ви дошли са разних страна, јер данас нити је недеља, нити је неки обичајни празник када народ долази, а ипак, хвала Богу, ево има нас приличан број у овоме храму.
Нека би дао Бог, молитвама Светог великомученика Артемија, да сви попут њега живимо вером у Господа Христа, Његовим Светим Јеванђељем и да се удостојимо као што се он удостојио да, када одемо одавде, нађемо се у Царству Небескоме, као што рече отац Зоран, да се тамо сви окупимо у много већем броју и да тамо славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.
Хвала вам свима што сте дошли.