Беседа владике Артемија у манастиру Грачаница. Ктиторска слава Св. Краљ Милутин 12.11.1994. године

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

„У православном србском народу постоји више врста слава. Постоји крсна слава или домаћа слава, када домаћин са својом чељади прославља заштитника свога дома, светитеља којега су и његови преци прослављали. Постоји храмовна слава, када прослављамо онога светитеља коме је храм посвећен. Постоји и ктиторска слава, када прослављамо онога нашега славнога и светога претка који је својим трудом и својим трошком подигао и оставио нам у аманет наше славне и свете задужбине. Једна од таквих слава је и данашња, Свети краљ Милутин, који је свима православним Србима добро познат као наш владар средњевековни који је оставио иза себе највећи број задужбина и који је, уједно, и најдуже владао крао краљ србскога народа. Пуних четрдесет година био је владар, иза себе је оставио четрдесет задужбина подигнутих и у Србији и ван Србије, по осталим околним земљама, а чак и до Јерусалима.“

 

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Нека је срећна и Богом благословена и данашња слава овога светога манастира. Нека краљ Милутин, кога прослављамо као ктитора, буде заштитник ове светиње наше у будуће векове као што је био и до данас.

У православном србском народу постоји више врста слава. Постоји крсна слава или домаћа слава, када домаћин са својом чељади прославља заштитника свога дома, светитеља којега су и његови преци прослављали. Постоји храмовна слава, када прослављамо онога светитеља коме је храм посвећен. Постоји и ктиторска слава, када прослављамо онога нашега славнога и светога претка који је својим трудом и својим трошком подигао и оставио нам у аманет наше славне и свете задужбине. Једна од таквих слава је и данашња, Свети краљ Милутин, који је свима православним Србима добро познат као наш владар средњевековни који је оставио иза себе највећи број задужбина и који је, уједно, и најдуже владао крао краљ србскога народа. Пуних четрдесет година био је владар, иза себе је оставио четрдесет задужбина подигнутих и у Србији и ван Србије, по осталим околним земљама, а чак и до Јерусалима. Шта то показује? То показује да су наши славни Немањићи, а посебно краљ Милутин, да су били испуњени Духом Божјим, Духом Светим, да су знали смисао и циљ онога што су радили, као да су духом својим провидели векове будуће, као да су видели и знали да ће наступити дугогодишње туђинско ропство србскога народа, да ће наступити мрак од пет стотина година и као да су знали да ће бити потребни светионици, куле светиље, који ће њиховом народу, србском народу указивати пут којим да иду кроз историју да се не изгубе, да не скрену са правога пута, да не залутају.

Ето, зато су они зидали те задужбине јер су знали и осећали да један народ има само онолико вредности колико Бога у себи има, а има Бога онолико колико светитеља у себи има. Највеће благо једнога народа јесу његови светитељи. Народ који није родио и однеговао у себи ни једнога светитеља, он је свој век проживео, свој историјски век, као неплодно дрво крај пута које никоме није даровало свој слатки плод. Србски народ је и себе и своју историју и календар Православне цркве обогатио многим и многим светитељима из свога рода, и то светитељима свих врста, почев од светих архијереја, као што је Свети Сава, Свети Арсеније, Свети владика Николај и многи остали наши свети патријарси и архиепископи, од светих краљева и кнезова, као што је Стеван Немања, краљ Милутин, Свети кнез Лазар и многи, многи други, па до преподобних отаца који су живот свој проводили у пустињи и тамо молитвом и подвигом угађали Богу и служили своме народу, као пример како се живи у овоме свету за онај свет. Ал` највећи број светитеља који је дао србски народ јесу мученици његови и новомученици који су животом својим и крвљу својом посведочили своју верност у Господа Христа и верност вери православној. Ту врсту светитеља србски народ није престао да даје и у наше дане јер и данас има оних који, на овај или онај начин, страдају и бивају прогоњени због своје вере, па често и убијани само зато што су православни Хришћани и што су припадници племена и рода србскога.

Нема дана када ми не прослављамо некога од таквих наших славних и светих предака и светитеља. Они нам служе као пример, као узор на кога се можемо, и треба, да угледамо, али и као заступници наши пред Престолом Господњим који моле од Бога милост роду нашем многогрешном и зато многострадалном. Да се сви ми обратимо и повратимо на пут који су нам прокрчили, пропутили и указали наши славни свети преци, да идемо по томе путу, е да бисмо када пођемо одавде и ми били удостојени стићи тамо где се и они данас налазе, у Царство Христа Бога, у Царство Небеско, да тамо и ми са њима и са свима светима славимо Оца и Сина и светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.

Срећна и Богом благословена слава!