Беседа владике Артемија у Недељу Праотаца 1994. године у храму Светог Николе у Призрену

Print Friendly, PDF & Email

“Са страхом Божјим, вером и љубављу приступитe. Колко се нас одазива, колико нас из Призрена долази у цркву недељом? Не само данас, што је ова црквица мала, него и када није хладно и када смо у великој цркви, увек су тамо исти. Они који осећају тај позив, који га чују они се одазивају, а то је мало изабраних према онима који су позвани, а позвани су сви, сви православни житељи и становници града Призрена позивају се сваке недеље и празника да дођу на Царску вечеру да учествују у Светој Литургији песмом, молитвом, слушањем Речи Божје и причешћивањем Телом и Крвљу Господњом. А ми имамо многе изговоре: некоме је хладно па не може да дође, неко мора да обави неки посао па не може да дође, неко се успавао па не може да дође, неко је отишао у кафану од ранога јутра и не може да дође. Шта ће бити са нама када будемо полагали рачуне нашем Цару и Господу зашто смо презирали Његове свакодневне позиве? Његову љубав, Његову бригу и Његову жртву коју је за нас учинио, ми људи, православни Срби, презиремо, а хоћемо да нам Бог даде све оно што ми желимо у животу. Хоћемо здравље, хоћемо мир, хоћемо напредак, хоћемо уживање да нам Бог да, а ми да презиремо позив Господара нашега, Цара нашега.”

Нека је на здравље и на спасење, браћо и сестре, данашња Света Литургија и данашњи празник нашега народа познат као Материце. Две недеље пре Божића Света Црква је одредила за прослављање успомена на претке Христове по телу. Једна недеља зове се Недеља праотаца, а то је ова данас, а у народу је позната као Материце, када мајке наше славе своју славу и својој се деци одужују онако као што се Христос одужио својим прецима по телу када им је отворио Царство Небеско својим доласком у свет.

Данашње Свето Јеванђеље, посвећено једноме изузетном догађају у Јеванђељу, опомиње све нас православне Хришћане да је много званих за Царство Небеско а мало изабраних. Тако се завршава данашње Свето Јеванђеље које говори о оној вечери домаћина који припреми и позва многе званице на ту вечеру, али многи се изговорише разним обавезама и пословима. Један треба да обиђе њиву коју је купио, други да испроба пет пари волова које је купио, трећи се оженио и не може да дође на вечеру, и тако даље. А домаћин се, вели, расрци на њих, што значи да су ти изговори били само изговори а не стварни разлози, исто онако као што се ми врло често у животу изговарамо да немамо времена да дођемо у цркву, да не можемо да постимо јер радимо тешке послове, да не можемо да учинимо ово, да не можемо оно. Хиљаду и стотину разлога ми налазимо да бисмо се оправдали за неизвршење својих обавеза које имамо према нашем домаћину, према нашем господару, Богу. И вели се да домаћин посла слугу свога на улице градске, на раскршћа, да позове сиромашне, кљасте, богаљасте, слепе, све оне које ми као људи презиремо, да му они буду гости пошто његове званице нису биле достојне. И завршава Господ ту Своју поучну причу или пример речима: Много је званих али је мало изабраних. Кад кажем „много је званих“, значи сви су позвани, она реч много значи сви, јер Христос је дошао као спаситељ свих људи а не само неких или многих и све је нас позвао у Царство Своје на Своју царску гозбу коју припрема у Царству Своме, Царству Небескоме. Али, многи људи се не одазивају и зато је само мало оних одабраних који су се одазвали и дошли на тај Царев позив.

И у нашем граду, браћо и сестре, има много званих. Свако јутро их позива црквено звоно три пута пре Свете Литургије и опомиње: данас је недеља, данас је празник, дођите у цркву, дођите на литургију, дођите на вечеру који је Цар, Господ и Бог наш, припремио, јер свака литургија је, у ствари царска вечера. Ту се припрема Тело и Крв Господа Христа које се нуди свима и сви се позивају: Са страхом Божјим, вером и љубављу приступите. Колко се нас одазива, колико нас из Призрена долази у цркву недељом? Не само данас, што је ова црквица мала, него и када није хладно и када смо у великој цркви, увек су тамо исти. Они који осећају тај позив, који га чују они се одазивају, а то је мало изабраних према онима који су позвани, а позвани су сви, сви православни житељи и становници града Призрена позивају се сваке недеље и празника да дођу на Царску вечеру да учествују у Светој Литургији песмом, молитвом, слушањем Речи Божје и причешћивањем Телом и Крвљу Господњом. А ми имамо многе изговоре: некоме је хладно па не може да дође, неко мора да обави неки посао па не може да дође, неко се успавао па не може да дође, неко је отишао у кафану од ранога јутра и не може да дође. Шта ће бити са нама када будемо полагали рачуне нашем Цару и Господу зашто смо презирали Његове свакодневне позиве? Његову љубав, Његову бригу и Његову жртву коју је за нас учинио, ми људи, православни Срби, презиремо, а хоћемо да нам Бог даде све оно што ми желимо у животу. Хоћемо здравље, хоћемо мир, хоћемо напредак, хоћемо уживање да нам Бог да, а ми да презиремо позив Господара нашега, Цара нашега.

Господ слуша молитве наше и испуњава молитве онима који испуњавају Његове заповести. То је историја Цркве за две хиљаде година, то је оно што нам сведочи Свето Јеванђеље. Онај који слуша и врши вољу моју тога ће и Бог да послуша и да његове молитве услиши, ако су, дабоме, молитве искрене и праведне, то јест ако тражимо оно што је Господ и заповедио да тражимо у својим молитвама. Иштите најпре Царства Божјега и правде Његове. То је предмет наше молитве, не неки земаљски, пролазни, привремени, свакодневни циљеви које можемо својим рукама да остваримо, него оно што не можемо, што од Бога очекујемо, за то се молимо: да нам Господ дарује Царство Небеско, да нас учини достојним званицама Својим, да нас не одбаци иза Своје трпете, да нас прими тамо где сви светитељи Божји обитавају и славе свога Творца, Господа и Спаситеља. То да тражимо у молитви и, ако ми вршимо Божје заповести, те молитве наше онда биће услишене и ми ћемо када пођемо одавде наћи се тамо где се и сви светитељи Божји налазе које данас помињемо: Свети Спиридон Чудотворац, Свети Николај Мирликијски коме је храм посвећен, свети Праоци које смо помињали синоћ и данас у молитвама и многи, многи наши славни и свети преци из свакога народа, племена и језика који су по Закону Божјем живели и Богу угодили, сви се они налазе у Царству Божјем, за трпезом Господњом.

Нека би Господ и нас, макар ове мале изабране који се одазивају на Његов позив, да нас Господ удостоји да се и ми тамо нађемо и са свима светима славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.