Беседа владике Артемија приликом монашења 11.12.2004. године у манастиру Дечани

Print Friendly, PDF & Email

„Бити монах значи, исто тако, бити непрекидно у молитви, као што је речено овде – и дан и ноћ да има Име Исуса Христа у устима својим и у срцу своме. Они су данас постали молитвеници пред Престолом Божјим, не само за себе или за ову братију са којом живе и деле овај кров овога дивнога манастира, не само за своје сроднике и пријатеље, него и за све нас овде сабране и за цео наш православни и многострадални србски народ. Али, исто тако, и они су људи, и њима је потребна помоћ. Стога смо и ми сви дужни да, када се молимо Богу за себе, да се сетимо и наших монаха и монахиња који живе по нашим манастирима, не само у Дечанима него и у другим манастирима, који дан и ноћ моле Бога за нас, да се и ми у молитвама сећамо њих и та узајамна љубав и узајамна молитва биће, у ствари, гаранција да идемо правим путем ка Царству Небескоме.“

 

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Познајмо, браћо, силу тајне, тако почиње овај дивни тропар којега смо сада овде отпевали. Ко може од људи познати силу Тајне која се вечерас овде извршила, у овоме светоме храму? Та сила Тајне се врши овде сваке године у задњих дванаест, тринаест година јер сваке године одиграва се ова сила Тајне када Бог призива к` Себи душе које је изабрао и када Му се душе одазивају на Његов позив. Господ је рекао у Своме Јеванђељу: Ко хоће замном да иде, да се одрекне себе и узме крст свој и изе замном. Хиљаде и хиљаде људи у роду људскоме у последњих две хиљаде година, чувши ове речи Христове, одазвали су се на њих, оставили свет, оставили све своје у свету, сроднике, пријатеље, богатство, имање, радости које овај живот пружа, иако лажне, све су то оставили и кренули за Господом Христом. И шта су добили? Добили су оно што је Господ и обећао, живот вечни у Царству Небескоме. Таквих људи који су се одазивали на позив Христов било је, не само у оно старо време, у првим вековима Хришћанства, него кроз све векове историје Цркве. Та Тајна се понавља и данас, браћо и сестре, много пута и на много места. И, ево, у овоме светом манастиру Дечани сваке године имамо оне који су чули позив Господа Христа и одазвали се на тај позив. Зато имамо у овоме манастиру тридесет монаха.

Ево, и ове године сабрали смо се овде да прославимо ту велику силу Тајне, и то у овоме манастиру који у последњих пет, шест година живи посебну историју коју никада до сада у својој историји није проживљавао. Он је постао једно мало острво у мору које прети да га преплави, да га потопи, да га уништи. А, гле, сила Божја, сила Тајне Божје поред свега тога врши чудеса у овоме манастиру. Не само да се овде врше монашења и рукоположења сваке године, него, ево, и на сваку од тих монашких радости долази наш верни и побожни народ из свих крајева наше земље, из Београда, Краљева, Митровице, Новог Пазара и осталих места, да би заједно присуствовали овој предивној Тајни Божјој која се овде врши. Данас ова два млада монаха, чули сте, положили су монашке завете пред Богом, пред небеском и земаљском Црквом, јер је речено да данас овде, у храму, присуствује Сам Господ Исус Христос, Света Богородица, сви анђели и сви светитељи Божји заједно са нама овде сабранима, а то и јесте цела Црква Божја, и небеска и земаљска. Сабрали су се да се диве овој Тајни Божјој која се овде извршила јер никада човек није милији Богу него у покајању. Никада човек није толико узвишен, као покајник, а монах, монах је доживотни покајник.

Примање монашког чина јесте, у ствари, ступање на пут и стазу покајања којом идемо целог живота свога јер покајање није ствар једнога момента, није ствар само исповести грехова, него је то, у ствари, борба целога живота свога против греха, против страсти, против слабости којима је људска природа подложна после првороднога греха. И зато, Господ је рекао да је Његов јарам благ и бреме лако. Нама се чини често пута да је јарам Христов претежак за наша слаба људска плећа. Зашто нам се тако чини? Да ли је Христос хтео да нас превари па нам је рекао да је Његов јарам лак и бреме лако? Не, него је то доказ да се ми нисмо ослободили јарма овога света па, када на један јарам који нам је свет наметнуо узмемо и јарам Христов, онда нам изгледа тежак, а онај ко се ослободио јарма овога света, светских брига и светских жеља, онда је њему Христов јарам благ и бреме лако.

Ови завети које су ови млади монаси положили, чули сте, заиста нису ни мало лаки. Њих нико од људи, сам по својој моћи, не би могао да испуни. Тога су свесни и ови монаси. Зато и на свако питање су одговарали, не: ја хоћу, ја могу, него: Да, али с` Божјом помоћи. Наше је да уложимо труд и подвиг а Божја је помоћ та која ће учинити да наш труд и подвиг уроде плодом за живот вечни.

Бити монах значи, исто тако, бити непрекидно у молитви, као што је речено овде – и дан и ноћ да има Име Исуса Христа у устима својим и у срцу своме. Они су данас постали молитвеници пред Престолом Божјим, не само за себе или за ову братију са којом живе и деле овај кров овога дивнога манастира, не само за своје сроднике и пријатеље, него и за све нас овде сабране и за цео наш православни и многострадални србски народ. Али, исто тако, и они су људи, и њима је потребна помоћ. Стога смо и ми сви дужни да, када се молимо Богу за себе, да се сетимо и наших монаха и монахиња који живе по нашим манастирима, не само у Дечанима него и у другим манастирима, који дан и ноћ моле Бога за нас, да се и ми у молитвама сећамо њих и та узајамна љубав и узајамна молитва биће, у ствари, гаранција да идемо правим путем ка Царству Небескоме. А Господ благи и милостиви Који нас је све позвао на спасење, без обзира да ли смо мирјани или монаси, Господ хоће да се сви људи спасу и дођу у познање Истине, да нам свима дарује обиље Своје благодати, Своје милости, Своје помоћи да бисмо сви одговорили својим дужностима у овоме животу, да бисмо постигли циљ свога живота овде на земљи и да бисмо постали достојни грађани Царства Небескога, да када пођемо одавде, да се нађемо и ми тамо где се налазе сви светитељи Божји, сви наши славни и свети преци, ктитор овога манастир – Свети краљ Стеван Дечански и остали наши славни светитељи из рода нашега, да и ми са њима и са свима светима славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.