Беседа владике Артемија на духовној академији у Пећи на Савиндан 1994. године

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

„Ако је ишта наш народ србски одржало за пет стотина година турског робовања, то је био лик и дело Светога Саве. Има једна песма Јове Јовановића Змаја о песми, Песма о песми, тако се и зове, и на крају каже, пошто је Змај – наш дивни песник – изнео многе похвале у част песме, на крају је рекао: „Хај, што Србин још се држи крај свих зала – песма га је одржала, њојзи хвала.“. Он је као песник то могао да каже и рекао је, и дивно је рекао, али ја, као један од наследника светитеља Саве на духовном трону Епархије рашко-призренске, ја бих могао да парафразирам ту његову песму, па да вам кажем:Што се Србин држи крај свих зала – Сава га је одржао, њему хвала!“

 


Помаже Бог, браћо и сестре!

Срећна вам свесрбска слава, наш Свети Сава!

Велика је радост данас свакога православног Србина који је имао прилике и могућности да учествује на било који начин у прослави дана нашега највећег светитеља и највећег сина нашега народа, светитеља Саве.

Сада вам говорим ко је био – верујем да то већина овде добро знају, а млађи који нису имали прилике да у школи уче ипак су по нешто чули и прочитали. Хтео бих само да вам кажем да сте сви вечерас добро дошли у овај дом културе да заједно са Црквом прославимо светитеља Саву. А Свети Сава је то заслужио јер он је био зачетник и Српске православне цркве јер је издејствовао њену самосталност и био њен први поглавар, први архиепископ, али је био и зачетник србске културе и први писац наш. Он је цео свој живот употребио наподизању цркава и манастира, на њиховом украшавању предивним фрескама, као што је у Пећкој патријаршији, као што је у Дечанима и по другим местима као што је Жича његова и Студеница његова, а од њих су и остали манастири настали и цркве, и тоје она наша култура којом се ми данас поносимо пред целим светом.

Али, пре свега, Светога Саву славимо као угодника Божјега и светитеља јер је он у младим годинама, загрејан љубављу Христовом, правилно схватио речи Јеванђеља: Ко хоће замном да иде нека се одрекне свега и узме крст свој и замном иде. И млади Растко Немањић, принц и син Стевана Немање, напустио је своје родитеље, напустио царске дворе, напустио све оне угодности које један такав живот може да пружи и понуди, и отишао је. Где? Отишао је у Свету гору, отишао је у пустињу, да тамо у молитви, подвизима, самоћи и читању и образовању, побрине се да душу своју, најпре, обликује по лику Христовом, а онда да буде и просветитељ и духовни вођа своме народу.

Ако је ишта наш народ србски одржало за пет стотина година турског робовања, то је био лик и дело Светога Саве. Има једна песма Јове Јовановића Змаја о песми, Песма о песми, тако се и зове, и на крају каже, пошто је Змај – наш дивни песник – изнео многе похвале у част песме, на крају је рекао: „Хај, што Србин још се држи крај свих зала – песма га је одржала, њојзи хвала.“. Он је као песник то могао да каже и рекао је, и дивно је рекао, али ја, као један од наследника светитеља Саве на духовном трону Епархије рашко-призренске, ја бих могао да парафразирам ту његову песму, па да вам кажем:Што се Србин држи крај свих зала – Сава га је одржао, њему хвала!