Беседа владике Артемија на вечерњој служби уочи почетка Великог поста 25.02.1996. у саборном храму Светог великомученика Георгија у Призрену

Print Friendly, PDF & Email

„Ово је време пријатно, ово је време које је Господ одредио нама људима за наше спасење. Постимо се постом пријатним и угодимо Богу, каже вечерас једна песма која се пева у славу Божју, а пријатан пост је онај о коме смо и данас говорили, пост један из два дела, пост душе, уздржања од свих грехова, страсти и злих дела, и пост тела који је уздржање од мрсне хране.“

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Налазимо се, браћо и сестре, на почетку светога и великога поста и сада смо се помолили Господу Богу да нам дарује снаге, душевне и телесне, да овај пост с благословом започнемо и да га успешно довршимо.

Ово је време пријатно, ово је време које је Господ одредио нама људима за наше спасење. Постимо се постом пријатним и угодимо Богу, каже вечерас једна песма која се пева у славу Божју, а пријатан пост је онај о коме смо и данас говорили, пост један из два дела, пост душе, уздржања од свих грехова, страсти и злих дела, и пост тела који је уздржање од мрсне хране.

Али, исто тако, да бисмо могли ову пучину поста да пребродимо без бродолома, потребно је да се на ту пучину навеземо са смирењем у души и срцу, са свести о нашој греховности и о нашој немоћи. Треба да знамо у себи и да признамо и осетимо да без Божје помоћи не можемо ништа чинити. Дакле, ми хоћемо али нам је потребна и помоћ Божја да овај пост пребродимо онако како ће бити Богу угодан а нама спасоносан. Зато је потребно на почетку поста да се измиримо, најпре са Богом ако смо га чиме увредили, нашим гресима и делима, да се измиримо међу собом, да опростимо један другоме од свег срца и из дубине душе, да замолимо опроштај ономе коме смо нешто на жао учинили и да измолимо опроштај од њега да би Бог нама опростио. То је пут спасења, то је пут на који нас позива Господ на почетку овога светога поста.

И овде, у царском граду Призрену, постоји овај прекрасни и стародревни обичај који је остао још из старих времена да се на данашњи дан, овако увече пред почетак поста народ сабира у храм Божји и да се ту врши прочке или моли за опроштај један од другога. Некада је на ово вече у овоме храму било много народа, а како која година тога народа је све мање. Да ли је могуће да ми, уместо да растемо у вери – слабимо у вери, уместо да нас што више долази у овај храм – оно нас долази све мање? Да ли је могуће да заборављамо оне добре обичаје који нас одликују као народ Божји, као потомке Светога Саве и осталих наших светитеља? Требало би говорити нашој омладини, нашој деци, преносити на њих овај обичај и упућивати их и доводити са собом да би они из малена научили и навикнули на овај предивни и славни обичај када се пост почиње са молитвом и са међусобним опраштањем.

Ја, као човек, можда сам некога од вас ожалостио неким својим поступком, увредио неким својим делом или речју, и ја вечерас од свих молим опроштај, било да сам свесно или несвесно коме шта на жао учинио. А исто тако и вама, иако немам конкретно никоме ништа да опростим, ипак, нека је свима Богом просто и нека Господ дарује свима снаге душе и тела да пребродимо овај пост и да достигнемо у тихо пристаниште Васкрсења Христовога. Опростите, браћо и сестре, и молите се Богу и за мене грешнога!