Беседа владике Артемија на Велики петак Страсне седмице 1995. године у Призрену

Print Friendly, PDF & Email

sve%d1%89i_hram-370x260„Данас је Христос умро за људе да би људе спасао од смрти. Данас је Христос пристао да буде и суђен и шамаран и пљуван од својих створења, од људи, да би њих наградио вечним животом. Која љубав на земљи може са тим да се мери? Ваистину ни једна! Ни љубав мајке према детету, ни љубав детета према мајци није ни бледа слика ове вечне Божанске љубави. Зато и сваке године на Велики петак Православни хришћани, сви ми дакле, не славимо успомену на неки далеки догађај. Ми догађај данашњега дана доживљавамо сада и овде и данас да се одиграва и дешава, и тако сваке године, ево, две хиљаде година. То показује да хришћански празници нису, просто, успомене него да су живи светитељи Божји и да је успомена на њих, и да су њихови празници, у ствари, понављање тих догађаја. Када наши родитељи умру ми се већ прве године сећамо њиховога погреба и смрти као нечега што је било пре годину дана. После десет година можда, чак, се не сетимо ни тога дана кад је то било, а и ако се сетимо, сећамо се као нечега давно прошлога. А страдања Господа Христа ми сваке године доживљавамо интензивно, живо, као да се данас све то пред нашим очима догађа. То је доказ да је жив Господ Бог наш и да су живи светитељи Божји и да ће бити жива душа наша.“ 

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Данас је, браћо и сестре, Велики петак. Овај дан код неких народа се назива Страшни петак, а код неких се назива Црни петак. Било како да га називамо, сви ови називи говоре исту суштину, исти смисао, а то је да се на данашњи дан, да се управо данас догодио највећи злочин за који Земља зна у својој историји.

Данас, људи су Бога осудили на смрт, разапели и у гроб мрачни и тесни сахранили, а Бог је све то претрпео драговољно, не зато што су људи били јачи од Бога, него зато што је љубав Божја била јача од људи. Људи својим злочинима, својом мржњом и завишу, нису могли Бога наљутити да им окрене леђа. Трудили су се и људи и ђаволи да Бода изазову да дигне руке од човека, да је човек недостојан Божје пажње и Божје љубави. Али, љубав Божје је победила, Бог се није дао увредити нити разгневити, него је, из љубави према томе човеку који је против Њега толика зла измислио, Бог је за човека измислио много више добра него што је човек могао зла за Њега да измисли. И данас се одиграла та страшна драма сукоба људске мржње и Божје љубави. Одиграла се на Голготи изнад Јерусалима, где је, гледано људским очима, људска злоба победила. Али, гледано историјским очима, гледано Божјим очима, љубав Божја је победила. Зато Христос, иако данас разапет од безумних и безаконих људи, као што пева црквена песма, иако сахрањен у гробу, Он у гробу није могао остати. Зашто? Јер ни једно добро не може се закопати трајно у земљу, било то истина, било то правда, било то љубав, ма колико дубоко да га закопавамо оно у своје време васкрсава, излази на видело света. И Господ Христос, силом Божанске љубави, сишао је у ад мрачни, тамо разорио темеље његове, ослободио из ада људе који су живели пре Христа а надали се Његовоме доласку, отворио врата Раја која је Адам својим грехом затворио и васкрсао трећи дан из гроба, и тиме је показао да је љубав Божја непобедива а да је зло људско краткотрајно и пролазно. То је оно што је утеха за нас, браћо и сестре. То је оно чему нас учи данас свети Велики петак, да и ми у животу своме негујемо љубав према браћи својој, негујемо љубав према души својој и негујемо љубав према Богу и Господу своме, Спаситељу нашем. А та љубав наша, та доброта наша биће у стању да спали све грехе наше, да победи сво зло у нама и око нас, и та љубав наша којом треба да живимо овде на земљи приближиће нас и сјединиће нас са Божанском љубављу у Царству небескоме.

Данас је Христос умро за људе да би људе спасао од смрти. Данас је Христос пристао да буде и суђен и шамаран и пљуван од својих створења, од људи, да би њих наградио вечним животом. Која љубав на земљи може са тим да се мери? Ваистину ни једна! Ни љубав мајке према детету, ни љубав детета према мајци није ни бледа слика ове вечне Божанске љубави. Зато и сваке године на Велики петак Православни хришћани, сви ми дакле, не славимо успомену на неки далеки догађај. Ми догађај данашњега дана доживљавамо сада и овде и данас да се одиграва и дешава, и тако сваке године, ево, две хиљаде година. То показује да хришћански празници нису, просто, успомене него да су живи светитељи Божји и да је успомена на њих, и да су њихови празници, у ствари, понављање тих догађаја. Када наши родитељи умру ми се већ прве године сећамо њиховога погреба и смрти као нечега што је било пре годину дана. После десет година можда, чак, се не сетимо ни тога дана кад је то било, а и ако се сетимо, сећамо се као нечега давно прошлога. А страдања Господа Христа ми сваке године доживљавамо интензивно, живо, као да се данас све то пред нашим очима догађа. То је доказ да је жив Господ Бог наш и да су живи светитељи Божји и да ће бити жива душа наша.

Нека би дао Бог да нам данашњи свети празник, Целивање Тела Христовога Плаштанице овде на Његовоме гробу буду подстрек, буду повод да и у души нашој зацари се љубав милосрђе, правда и истина, јер само тим божанским врлинама ми ћемо бити увек уз Господа нашега као што је Он стално са нама и уз нас и да ћемо бити са Њим и у Царству Његовоме у које је Он васкрсли ушао и отворио врата свима људима који Му буду служили, који по заповестима Његовим буду живели.

Данас се клањамо страдањима Христовим, а за три дана клицаћемо Његовоме славноме Васкрњењу. Зато данас, са скрушеним срцем и душом, да приступимо Плаштаници, да целивамо Његове ране које су излиле Божанску Крв ради нас људи.