Беседа владике Артемија на Томину недељу 2003. године у манастиру Студеница

Print Friendly, PDF & Email

Manastir-Studenica“Па, ипак, кроз историју рода људскога било је, и још увек има, људи који сумњају, који не верују,који негирају, не само Његово васкрсење, него чак и Његово постојање. А не постоји догађај у историји рода људскога који је толико потврђен и који толико сведока за своју истинитост, као што је Његово славно васкрсење.”

 

У име Оца и Сина и Светога Духа,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Заиста, васкрсе Господ из мртвих и тиме показа да је Он заиста истинити Бог и истинити човек, и тиме показа смисао живота свакога човека овде на земљи и целога рода људскога и читаве васионе јер тек са васкрсењем Христовим довршено је искупитељско дело рода људскога ради којега је Господ дошао на земљу и постао човек. Без овога завршног чина све што је Господ учинио, и Његово рођење у Витлејему, и Његова проповед и наука, и Његова чудеса, чак и Његово страдање не би имало никаквога смисла да је Господ остао у гробу, да није васкрсао. Тада би Он био први и последњи Хришћанин. Али Господ је васкрсао и тиме дао смисао свим оним догађајима који су претходили и који су испуњавали Његов живот. Свака Његова реч, свако Његово дело, свако Његово чудесно исцелење, добијају свој смисао тек у васкрсењу Његовоме.

Па, ипак, кроз историју рода људскога било је, и још увек има, људи који сумњају, који не верују,који негирају, не само Његово васкрсење, него чак и Његово постојање. А не постоји догађај у историји рода људскога који је толико потврђен и који толико сведока за своју истинитост, као што је Његово славно васкрсење. То чудо су потврдили анђели женама мироносицама. То чудо потврђује сам Господ јављајући се својим ученицима, па онда, јављајући се једноме од пет стотина браће, па јављајући се за четрдесет дана од Васкрсења до Вазнесења, па потврђујући свим оним што је касније уследило, силаском Светога Духа на апостоле, ширењем Цркве Божје и њеном историјом до дана данашњега, све су то докази истинитости Васкрсења Христовога.

Данас света Црква пред нас изводи једнога, најпре, великог сумњалицу, а затим великог проповедника Васкрсења Христовога. Данас је недеља, Томина недеља. Апостол Тома, један од дванаесторице, у првом јављају Господа Христа Својим ученицима, по промислу Божјем, он није био са њима. Када су му ученици остали говорили: Видели смо Господа, васкрсао је Господ!, он је одмахивао главом и говорио: Док не видим ране од копља на ребрима Његовим и не ставим прсте своје у ране од клина на рукама Његовим, нећу веровати. А Господ, Који хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине, у осми дан по Своме Васкрсењу, када сви ученици беху скупа, овога пута и апостол Тома, јавља се Господ поново њима кроз затворене двери, кроз затворена врата, јер су ученици још увек били у страху од Јевреја и њихове мржње, мржње која се изливала и против Господа Христа и против свих оних који су били уз Њега, дође Господ, вели Јеванђеље, кроз затворена врата, стаде пред њих и рече: Мир вам! И онда се обраћа Томи и каже му: Пружи руку своју и опипај ребра Моја и пружи прсте своје и опипај руке Моје и види ране на рукама Мојими не буди неверан него веран! Тома, и задивљен и одушевљен што види поново свога Учитеља, узвикује: Господ мој и Бог мој! То Томино неверовање постало је благословено јер је оно непобитно утврдило и показало целом роду људском истинитост Васкрсења Христовога. И Господ му још говори: Томо, Томо, пошто си Ме видео, веровао си. Благо онима који не видеше а вероваше! Таквих у историји Цркве Божје за две хиљаде година било је милиони и милиони, који нису видели својим телесним очима васкрслога Господа, али су Га видели и спознали својим духовним очима јер су кроз свето Крштење духовно рођени и препорођени и вером својом су видели и прихватили учење Цркве о Васкрсењу Христовоме, и то блаженство се на њих односи.

То блаженство, који не видеше а вероваше, односи се и на све нас, данашње Хришћане, браћо и сестре. И ми смо данас непобитни сведоци истинитости овога предивнога чуда и Васкрсења Христовога, јер, да Христос није васкрсао узалуд би била проповед апостола, узалуд би била и вера наша, каже апостол Павле. Али Христос је васкрсао и људима отворио пут у живот вечни и показао да је све што је Господ чинио и говорио, да је истинито, да је истинито и оно обећање да ће сви они који верују у Господа Христа неће никада умрети него ће имати живот вечни. Показао је и доказао да је истинито и обећање да ће у последњи дан сви који су у гробовима васкрснути и изаћи на Праведни суд Божји да приме по делима својим.

И овај Божји храм који овде стоји преко осам стотина година, и он је доказ и сведок Васкрсења Христовога. И његов свети ктитор, свети Симеон Немања и свети краљ првовенчани, чије мошти овде почивају, и преподобна мати Анастасија која нам роди и одхрани највећег светитеља нашега, светога Саву, све су то сведок до сведока Васкрсења Христовога.

Нека би васкрсли Господ погледао и на нас, данашње Хришћане, данашње Србе у роду нашем србскоме, и помогао да и ми васкрснемо из наших понора, из наших грехова, из наших страсти, из наших мржњи…