Беседа владике Артемија на празник Светог Василија Острошког Чудотворца поводом храмовне славе и прве славе Лепосавића 2007. године

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

crkva_svetog_vasilija_ostrokog_leposavi„Ове године, браћо и сестре, ово славље је двоструко јер, поред храмовног празника и славе коју храм има, ово је и слава овога места од ове године. Дакле, свети Василије постао је заштитник не само овога храма него читавога насеља, читавога места Лепосавића и његове околине. Зато на ову славу Општине желим да председнику нашем уручим један мали и скромни поклон, књигу Свети Василије Острошки, да га подсеећа на ову прву славу овога места и да никада и никада не престанемо да дочекујемо и салвимо светог Василија. Нек` је сретно и Богом благословено, драги моји! На многаја љета! Амин, Боже дај!“  

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Данас благодат Светога Духа нас сабра, браћо и сестре, у овај предивни храм Божји да се заједнички Богу помолимо и да прославимо угодника Божјега светог Василија Острошког Чудотворца коме је овај храм и посвећен.

Данас је велика радост, не само за нас, овде сабране, него и за цео наш православни србски народ јер је из себе изнедрио такво светило Православне цркве које блиста као сјајна звезда на небу Хришћанства међу осталим звездама, међу осталим светитељима. У једној црквеној песми се каже: Диван је Бог у светима својим! И, заиста, Бог је најлепши у својим светитељима јер се кроз њих пројављује Васкрсли Господ, јер се још налазимо у времену после Васкрсења Христовога до Спасовдана, оставио је Цркви Својој ту благодат иту силу и моћ да људе прерађује од пролазних у непролазне, од смртних у бесмртне, од грешних у светитеље. То је дар Васкрсења Христовога. То је залог оног обећања које је Господ дао својим ученицима говорећи им о Царству небескоме, о вечном животу, јер Господ је зато и дошао на земљу да спасе род људски и да људима дарује живот вечни. Не нешто пролазно, не нешто краткотрајно,не нешто мало значајно, него да им дарује живот вечни у Царству небескоме.

Светитељи Божји за две хиљаде година Хришћанства, колико Црква Божја постоји и делује у овоме свету, они су прихватили ту науку Христову, живели су по заповестима Божјим, испуњавали Закон Божји и удостојили је да буду прослављени од Бога, да постану носиоци те божанске Светлости, те божанске Силе и Мудрости, коју онда Бог преко њих излива осталим људима, осталим народима. Наш србски народ, када је примио Хришћанство, примио је праву веру, једину праву веру, и живео је по њој вековима и зато из рода нашега изнедрио толико дивних светитеља, почев од светога Саве, Симеона Мироточивог, преко светог кнеза Лазара, Петра Коришког, светог Василија Острошког, до светог Николаја Лелићког и Жичког. То су наше вође духовне, то су наши путеводитељи јер треба да идемо за њима. Они пут знају, они су тај пут пропутили животом својим, они су оваплотили веру своју у себе и постали су дивни светитељи Божји, и зато ми њих прослављамо и славимо.

Данас је у манастиру Острогу велико славље, али и овде у Лепосавићу који је у светом Василију добио свог новог заштитника, свог новог анђела чувара и овде сваке године све више и више и све свечаније дочекујемо и прослављамо храмовни празник Светог Василија Острошког Чудотворца. Нека би Господ, молитвама његовим, и молитвама осталих угодника из рода нашега који су Богу угодили, даровао и нама милост Своју и помоћ Своју, да нам дарује снаге духовне и телесне да истрајему на путу нашем православном као што су наши преци истрајали, да останемо и опстанемо на овим светим косовско-метохијским просторима имајући Бога пред собом као заштитника нашега јер, каже се у једној песми: Када је Бог с нама, ко може против нас! Зато, да бисмо имали Бога са нама, браћо и сестре, ми морамо бити са Богом у нашим делима, у нашим речима, у нашим мислима, у нашим осећањима, да оставимо све што је грешно, што је пролазно, што је смртно и да се држимо оних вечних вредности које су нам наши славни и свети преци оставили и чему су нас научили.

Нека би Господ учинио, молитвама светог Василија Острошкога да овај храм и овај град и цео наш народ на Косову и Метохији још многе и многе стотине година, и хиљаде година, служи Господу своме, Васкрсломе Господу, Који је ради нас људи пострадао и васкрсао да би нас Он, када пођемо одавде, примио у Царство Своје небеско, тамо где се и наши светитељи налазе, да и ми са свима њима славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.

Ове године, браћо и сестре, ово славље је двоструко јер, поред храмовног празника и славе коју храм има, ово је и слава овога места од ове године. Дакле, свети Василије постао је заштитник не само овога храма него читавога насеља, читавога места Лепосавића и његове околине. Зато на ову славу Општине желим да председнику нашем уручим један мали и скромни поклон, књигу Свети Василије Острошки, да га подсеећа на ову прву славу овога места и да никада и никада не престанемо да дочекујемо и салвимо светог Василија. Нек` је сретно и Богом благословено, драги моји! На многаја љета! Амин, Боже дај!