Беседа Владике Артемија у Недељу Месопусну 1994. године у Призрену

Проследи на друштвене мреже...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Print Friendly, PDF & Email

Жедан бејах и не напојисте ме, болестан бејах и не обиђосте ме, бос и го бејах и не оденусте ме итд. А и они гледајте, и они се као чуда: ”Када те видесмо гладна, жедна, гола или боса, болесна или у тамници и не послужисмо ти?” Међутим, ови са леве стране не говоре то као праведници из смирења свога него из жеље да се оправдају. Да кажу: Није то истина што ти говориш: ”Када смо те видели гладна, па те нисмо хтели нахранити?” А Христос и њима објашњава, на исти начин као и праведницима: ”Ако не учинисте једном од оних најмањих, од оних људи који имају потребе, онда ни мени нисте учинили”.  И тада је свима јасно. И праведницима зашто су заслужили Царство небеско и грешницима зашто су заслужили вечне муке. Даље правдања, објашњења, адковатисања нема и не треба! И Господ завршава са кратком констатацијом: ” И ови ће отићи(ови са леве стране) у муку вечну, а они са десне стране у живот вечни.” Тиме се завршава историја рода људскога, тиме се завршава историја Васионе и почиње, почиње вечност. Престаје време и почиње вечност. Вечност у два вида: Вечност блажена за оне праведнике у Царству небескоме и вечност за вечне муке, за оне који су чинили зло у своме животу.

Зашто нам данас, браћо и сестре, Црква износи ово Јеванђеље? Зашто нам баш данас говори о Страшноме суду? Зато што жели да нас припреми. Ми за недељу дана ступамо у период Светог, часнога Поста – онога времена за кога је Црква одредила да људи више од осталих дана у години побрину о својој души, побрину о своме животу, размисле о своме путу којим иду и шта их чека на крају тога пута. Зато нас Црква данас подсећа, да нам каже да има још времена да се поправимо, да се покајемо, да Господа умилостивимо добрим делима који смо дужни да чинимо, пре свега постом и молитвом да очистимо душу своју од многих грехова којим смо је до сада упрљали.

Пред нама је Свети Пост, пред нама је Света Тајна Покајања и Исповести, пред нама је Света Тајна Причешћа, када се сједињујемо са самим Господ Христом, када примамо Тело и Крв Његову. Али не заборавите, ви сваке Свете Литургије чујете где свештеник говори: ”Светиње светима” – нема веће светиње на кугли земаљској од Тела и Крви Господње и та светиња даје се само светима, даје се само онима који су себе припремили да се сједине са Господ Христом, јер ако нисмо себе достојно припремили Постом и молитвом, ако нисмо душу своју очистили покајањем онда нам то Причешће бива на суд и на осуду, јер смо се дрзнули да недостојни примимо највећу светињу да примимо Господа Христа у себе.

Нека би дао Бог да нам свима овај часни пост буде бања препорода, време очишћења душе и тела, време припремања за Царство небеско, време које треба да поред молитве и поста да појачамо и своја дела милосрђа како би се удостојили да чујемо оне блажени глас Господњи: Уђите у Царство које вам је припремљено од постања света. Амин.