Пастир добри
„Али, као што је Црква победила све своје непријатеље у току дуге историје од две хиљаде година, сигурно је да ће она изаћи као победник и из ове садашње борбе и страдања. Ма ко да устане на Цркву биће побеђен…“
У име Оца и Сина и Светога Духа,
Благодат Светога Духа данас нас сабра у овој нашој обитељи светој сопоћанској, браћо и сестре. Сабра нас Свети Дух из близа и из далека да заједно овде данас са братијом овога светога манастира прославимо храмовни празник, Свете Духове, којима је овај Манастир посвећен од својих светих ктитора. Данас је Света Тројица, празник када се прославља Отац, Син и Свети Дух, Бог једини и истинити.
На данашњи дан, браћо и сестре, завршило се дело спасења рода људскога које је Господ Христос извршио својим доласком на Земљу, својим животом међу људима и својом проповеђу, својим страдањем и васкрсењем и својим узласком на Небо. Јер, одлазећи на Спасовдан, када смо славили Вазнесење Његово, одлазећи од својих ученика на Небо Он им је обећао: „Седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу с висине.“ И, ученици Његови десет дана седели су у Јерусалиму у Сионској горници, проводили време у молитви и у сећању на свога Божанског Учитеља. И, гле, у десети дан, а у педесети дан од Васкрсења Христовога, десило се ово велико чудо пред тада великим бројем народа који се био сабрао у Јерусалиму, сишао је Дух Свети на апостоле у виду огњених језика. И, гле чуда! Они, прости људи, они галилејски рибари, они који нису никакве школе завршили, испунивши се Духа Светога почеше говорити на разним језицима величине Божије. А у граду Јерусалиму био је тада јеврејски празник Педесетнице, било се сабрало народа са свих крајева света и разних језика и сви су сада они чули да ови апостоли, ови обични људи говоре страним језицима, говоре њиховим језицима и беше им то чудо, а неки из оних који су гонили Господа Христа, који су га осудили на распеће, који су покушали да сакрију Његово Васкрсење и сада покушавају да ово чудо Божје објасне тиме што ће оптужити апостоле. „Напили су се вина, каже, а тек је девети час ујутру. Кад стигоше да се напију?“, а апостол Петар устаде пред свима и обрати се и каже: „Нису они, браћо, пијани од вина него од силе Духа Светога.“ И, почевши од пророка Јоиља, који је предвидео ово преславно чудо, поче им проповедати свети апостол, а сви они разумеваху на својим језицима. Проповедаше им о Господу Христу, о Његовоме страдању, о Његовоме Васкрсењу и о свему ономе чему их је Он учио и што им је говорио за четрдесет дана, од Васкрсења до Вазнесења. Тада, тада велики број народа, чувши и видевши ово што се пред очима њиховим догађа, поверовали су у Господа Христа, њих око три хиљаде.
Тога првога дана Педесетнице Црква Божија се родила и одмах почела да расте и да се умножава. Зато се данашњи празник рачуна, браћо и сестре, као завршетак дела спасења које је Господ извршио, али и као рођендан Цркве Божије у овоме свету, Цркве која је кроз векове, ево две хиљаде година Црква Божија живи у овоме свету основана на Господу Христу а вођена Духом Светим, она је прошла кроз многе невоље, кроз многа страдања, кроз многа гоњења, али је остала непобедива, онаква као што је Господ и рекао: „Основаћу Цркву своју и врата паклена неће је надвладати.“ И, заиста, Црква је после сваког гоњења, после свакога страдања излазила јача, излазила чистија, излазила светлија као што злато, кад прође кроз огањ, излази још светлије него што је било. Тако и данас, браћо и сестре, Црква Божија у овоме свету страда. Страда, не само овде код нас, у лицу нашега побожнога народа на Косову и Метохији и у свим местима у којима Срби живе, него страда и у свим осталим православним народима гоњена од спољних непријатеља и гоњена од унутрашњих непријатеља, од разних јереси, од раскола, од секташа, од свих оних који Христа нису примили као Сина Божијега и нису поверовали у Њега. Али, као што је Црква победила све своје непријатеље у току дуге историје од две хиљаде година, сигурно је да ће она изаћи као победник и из ове садашње борбе и страдања. Ма ко да устане на Цркву биће побеђен, биће поражен јер Господ Христос је тај камен, на кога падне сатрће га а ко на њега падне разбиће се, каже у Светоме писму.
Данашњи свети велики празник који нас је сабрао овде, браћо и сестре, у овако лепоме броју, он нас испуњује надом и радошћу, надом у истинитост речи Христових да ће Црква Његова одолети свим непријатељима, а и надом да ће Дух Свети, који је сишао на апостоле, сићи и на нас овде сабране, на цео наш побожни народ, да нас препороди, да нас очисти од наших грехова, да нам улије снаге и ревности да истрајемо на путу Божјем, да живимо онако као што су наши славни свети преци живели, да држимо веру као што су они држали, да преносимо нашу веру нашим млађим покољењима, деци и омладини, јер на млађима свет остаје, на њима треба да остану ове наше светиње и ови наши обичаји и наша Крсна слава свакога дома нашега, да би се име Божје славило у нашем народу кроз будуће векове као што се славило и кроз прошле векове, да бисмо сви, живећи у овој вери и овом вером, удостојили се када пођемо одавде да се и ми нађемо тамо где се сви светитељи Божији налазе, у Царству Христовоме, да и ми тамо са њима и са анђелима Божијим славимо Свету једносуштну Тројицу, Оца, Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.
