Пастир добри
Спасовдан – Вазнесење је последњи празник када славимо Његов одлазак са земље на небо у телу. Између та два велика хришћанска празника остварено је оно што Свети Оци називају икономија спасења, домострој спасења. Извршено је све оно што је било неопходно да људи поново постану и буду оно ради чега су створени у почетку од Саздатеља нашега и Бога.У томе, у међувремену, људима је показано какав треба да је прави човек и какав треба да је жив
от правога човека. И од тада до данас за две хиљаде година, многи и многи људи, стотине хиљде и стотине хиљада живели су онако како је Господ проповедао, држали се Његовог Јеванђеља, извршавали Његове заповести и постигли онај циљ ради којега је човек створен – постали су грађани Царства небесног, прослављени од Бога и на небу и на земљи.
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Нека је срећан и Богом благословен данашњи празник, браћо и сестре, празник Вазнесења Господњег коме је посвећена ова наша велика стардодревна светиња.
Нека је срећан и Богом благословен и данашњи свети чин који смо овде извршили, чин рукоположења једног сабрата овога манастира у чин свештеника. То су догађаји који нас испуњују радошћу и благодарношћу Господу Богу на овим Његовим небеским и дивним даровима.
Господ Христос, на данашњи дан, на четрдесетидан после Свога Васкрсења, после многих јављања Својим ученицима са Горе Маслинској, пред њиховим погледом и очима, узнео се на небо и сео са десне стране Бога и Оца. Овим догађајем завршено је Његово дело спасења рода људскога ради којега је и сишао са неба на земљу, примио људско тело, оваплотио се, поживео са људима, пострадао од људи да би људе спасао, да би људима отворио и пропутио пут са земље на небо.
И данашњим даном и данашњим догађајем Вазнесења, Господ је, уствари, показао и испунио оно што је рекао некада у Својој проповеди: „Идем Оцу и остављам свет, идем да вам приправим место да и ви дођете тамо где сам ја.“
Вазнесењем Својим људска припрода је узвишена до највеће славе и части коју је могуће замислити. Она је узнесена изнад Херувима и Серафима и налази се са десне стране Бога и Оца. А Господ је рекао: „Где сам Ја, хоћу да буду и они који верују.“
Према томе, оно што је Господ учинио са Својим обоженим телом, то очекује и све нас људе када дође време за то да и ми преображени, обожени, освећени, очишћени од грехова, узнесемо се после Васкрсења свеопштега и вечно са Господом будемо као што каже Свети Апостол Павле.
Божић је први празник хришћански када славимо долазак Христов у телу на земљу.
Спасовдан – Вазнесење је последњи празник када славимо Његов одлазак са земље на небо у телу. Између та два велика хришћанска празника остварено је оно што Свети Оци називају икономија спасења, домострој спасења. Извршено је све оно што је било неопходно да људи поново постану и буду оно ради чега су створени у почетку од Саздатеља нашега и Бога.
У томе, у међувремену, људима је показано какав треба да је прави човек и какав треба да је живот правога човека. И од тада до данас за две хиљаде година, многи и многи људи, стотине хиљде и стотине хиљада живели су онако како је Господ проповедао, држали се Његовог Јеванђеља, извршавали Његове заповести и постигли онај циљ ради којега је човек створен – постали су грађани Царства небесног, прослављени од Бога и на небу и на земљи. И стога их и ми прослављамо свакога дана по једнога, двојицу или више њих. Зато наш календар није бео папир него је испуњен светим именима оних наших славних предака и људи од крви и меса као што смо и ми, али који су вером својом живели и у вери својој Богу служили.
Такав је и свети Краљ Стеван Дечански и многи из рода србскога који нама служе као узор, као путовође у овоме животу да се не би изгубили, да не би залутали, јер постоје многе стрампутице које личе на прави пут, а нису прави пут. Постоје многе религије, постоје многе вере, али једна је која спасава, јер је Један Спаситељ свих људи – Господ Исус Христос. Мимо Њега нема другога пута, јер Он је рекао: „Ја сам Пут, Истина и Живот.“ Ван Њега нема друге истине, ван Њега нема другога живота. Онај који је са Њим сједињен, у вери и љубави са Њим, он има живот још овде на земљи, а имаће и Живот вечни, јер је рекао Господ: „Онај који верује у Мене ако и умре, живеће.“
Ова света обитељ наша посвећена је, дакле, данашњем догађају, данашњем великом празнику, јер свети ктитор овога манастира Свети Краљ Стеван Дечански хтео је да пред своје потомке и своје поштоваоце постави овакав величанствени храм и да га посвети најзначајнијем празнику, овоме завршном празнику у домостроју спасења. Зато се зове дом Спасов, јер је посвећен Спасовдану.
Нека би дао Бог да свима онима који живе у овој светој обитељи, који су живели пре нас и који ће у њему живети после нас и свима онима који у овај храм долазе и у њем се Богу моле, да Господ наш Исус Христос буде милостив на дан Суда, да нас постави Себи са десне стране и да нам дарује Царство Своје небеско да бисмо и ми били тамо где се налазе наши славни свети преци, да са њима и са Свима Светима славимо Оца и Сина и Светога Духа кроз све векове и сву вечност. Амин.
