Пастир добри
Данашњи празник је само како и каже у тропару: „Пре општега Васкрсења, Господ је показао на Лазару да су људи бесмртна бића“, да је Господ њих створио не да проживе овде на земљи педесет, осамдесет или сто година, свеједно, па да их онда нестане, него да су то бића која су намењена да живе у вечности, да живе бесмртно и вечно у Царству Христовоме. Зато је данашњи празник благо склањање завесе са тајне смрти, а на дан Васкрсења Христовога онда та тајна Васкрсења пуца пред очима нашим и ми онда у радости кличемо један другоме довикујући: „Христос Васкрсе, ваистину Васкрсе„.
Транскрипт беседе
…Браћо и сестре, празник велики Господњи, празник победе живота над смрћу. Данашњи свети празник Цвети, празник када је Господ свечано ушао у Јерусалим јесте у ствари победа живота над смрћу, јер непосредно пред овај велики празник Господ је учинио оно преславно и дивно чудо – васкрсао је четвородневнога Лазара из гроба. И вели данашње Свето Јеванђеље: “ Зато га народ онако свечано дочека, јер је чуо за чудо које је Господ учинио у Витанији“. И ми данас, браћо и сестре, свечано прослављамо овај велики празник и треба да га свечано прослављамо ако смо и ми у току овога Поста, у току ових протеклих шест седмица успели да васкрснемо душу своју из греховне смрти и да је оживимо. Јер сваки грех јесте отров за душу, човек који греши и живи у греху, његова је душа у ствари мртва, не четири дана, него много, много више и дуже. Зависи колико живимо и колико грешимо, а Света Црква је установила овај Свети Велики Пост пред празник Васкрсења Христова, пост од седам недеља, да нам то буде време препорода, време оживљавања душе наше, време чишћења од свакога греха и свакога зла, зато у току ов,ога светога Поста, на свим богослужењима, на свим молитвама, у свим тропарима и стихирама који се певају наглашава се значај молитве, поста и покајања.
Господ је сам рекао о значају поста и молитве: „Да се род зли и демонски не може ничим другим истерати до постом и молитвом“, то су заиста два крила којим хришћанин узлеће са земље на небо, али појачан пост и појачана молитва изазивају у души правога хришћанина осећање греховности своје, спознају својих грехова и онда он хита на Свету Тајну покајања и исповести. Та Света Тајна коју је Господ оставио нама људима да и после Светога Крштења, када грешимо, да можемо да се очистимо од грехова својих јесте једино средство којим се душа чисти од грехова наших. Нема другога средства ни начина. Зато је овај пост требао да нам буде и верујем да јесте свима који долазе у храмове Божије, који се трудимо да живимо по хришћански да нам је он заиста био бања препорода на очишћење душе и тела. Ако неко није у току поста приступио Светој Тајни покајања и исповести нека то учини у току ове Велике седмице како бисмо очишћени душом и телом могли дочекати још радоснији празник од данашњега, а то је празник Светог Васкрсења Христовога, празник коначне победе живота над смрћу, јер данашњи празник је само како и каже у тропару: „Пре општега Васкрсења, Господ је показао на Лазару да су људи бесмртна бића“, да је Господ њих створио не да проживе овде на земљи педесет, осамдесет или сто година, свеједно, па да их онда нестане, него да су то бића која су намењена да живе у вечности, да живе бесмртно и вечно у Царству Христовоме. Зато је данашњи празник благо склањање завесе са тајне смрти, а на дан Васкрсења Христовога онда та тајна Васкрсења пуца пред очима нашим и ми онда у радости кличемо један другоме довикујући: „Христос Васкрсе, ваистину Васкрсе„.
Нека да Бог да сви дочекамо тај свети и велики празник и да нам он буде заиста радостан зато што, не само што је Господ Васкрсао, него што смо и ми душе своје васкрсли из грехова наших, из злоба наших, из страсти наших, јер само ако очистимо себе од свакога греха и нечистоте онда можемо доживети пуну радост Васкрсења Христовога. Нека Господ благослови све вас овде сабране и цео наш православни народ, да нас упути путем покајања, да нам дарује живот вечни и да будемо наследници Царства Његовога са свима светима, да тамо славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.
