Пастир добри
Онај пут који је Господ Исус Христос прошао на земљи, браћо и сестре, то је пут и његове Цркве, то је пут свакога вернога човека, сваке верујуће душе. Јер, он је рекао у молитви Оцу своме Небескоме: „Оче, хоћу да оне које си ми дао, који у мене верују, да буду тамо где сам и ја“. Многи мисле да треба да будемо са њим само у Царству Небескоме, али ове речи говоре да треба да будемо са њим и на Његовоме голготскоме путу и на Његовоме страдању и сахрањени са Њим да би смо са њим васкрсли и да би онда са њим могли бити и у Његовоме Небескоме Царству. И у данашњем светом Јеванђељу се говори: „Они који у њега верују биће гоњени, да ће бити извођени пред судове, пред кнезове, пред властеле, да ће их гонити, мучити и убијати ради његовога имена“, али је исто рекао Он: „Не бојте се јер ја сам победио свет“. Апостол Павле, велики проповедник Јеванђеља Христовога такође је једном приликом рекао: „Сви они који хоће побожно да живе, биће гоњени у овоме свету“.
У име Оца и Сина и светога Духа.
Нека је срећан и Богом благословен данашњи дан, браћо и сестре, и ово свето место, на коме смо се сабрали по нашем обичају и традицији, да се заједно Богу помолимо и прославимо овај велики празник који је некада послужио као дан освећења обновљенога храма овде у Никољачи, у манастиру Кончулу.
Овај обичај смо обновили пре три године, када су дошле сестре наше монахиње из манастира Свете Тројице код Призрена, јер тамо је тај манастир порушен руком непријатеља, а дошле су овде да обнављају овај манастир који је такође био порушен пре више стотина година, био запустео, претворен у парохијску цркву. Хвала Богу ипак се служба Божија вршила, али ето од пре три године ово је поново је једна жива ћелија, жив организам Српске Православне Цркве у коме се свакодневно врше молитве и приносе мољења пред Престо Божији за њих овде које живе али и за цео наш народ. И ми данас овде сабрани, браћо и сестре, сабрали смо се у име Оца и Сина и Светога Духа, да прославимо Бога свога у кога верујемо и коме се молимо, а то је онај Бог који је дошао на земљу ради нас људи и ради нашега спасења који је живео са људима који је проповедао људима своју божанску науку, авај, и који је пострадао од људи али и васкрсао ради нас људи и ради нашега спасења, и тиме обезбедио и осигурао људима и онима који су га разапели, ако су се покајали, и њима је обезбедио и осугурао живот вечни у Царству небескоме.
Онај пут који је Господ Исус Христос прошао на земљи, браћо и сестре, то је пут и његове Цркве, то је пут свакога вернога човека, сваке верујуће душе. Јер, он је рекао у молитви Оцу своме Небескоме: „Оче, хоћу да оне које си ми дао, који у мене верују, да буду тамо где сам и ја“. Многи мисле да треба да будемо са њим само у Царству Небескоме, али ове речи говоре да треба да будемо са њим и на Његовоме голготскоме путу и на Његовоме страдању и сахрањени са Њим да би смо са њим васкрсли и да би онда са њим могли бити и у Његовоме Небескоме царству. И у данашњем светом Јеванђељу се говори: „Они који у њега верују биће гоњени, да ће бити извођени пред судове, пред кнезове, пред властеле, да ће их гонити, мучити и убијати ради његовога имена“, али је исто рекао Он: „Не бојте се јер ја сам победио свет“. Апостол Павле, велики проповедник Јеванђеља Христовога такође је једном приликом рекао: „Сви они који хоће побожно да живе, биће гоњени у овоме свету“. И те речи Христове, и те речи Апостола Павла, и те речи и судбина цркве његове браћо и сестре испуњава се и данас на нама и нашем православном српском народу. Јер ми смо народ који верује у Господа Христа, који смо крштени у његово име, у име Оца и Сина и Светога Духа, који га славимо устима и животом својим али и који страдамо за Име Његово онако као што је он и обећао али се и не бојимо, јер је и то рекао: „Не бојте се, јер ја победих свет“. И заиста ми, верујући у Господа Христа, онога који је победио грех, смрт и ђавола за нас, ми верујемо да је његова победа и наша победа. И треба истрајати само и остати веран Господу Христу, не оступити од њега ни у једној прилици, ни у једној невољи, ни у једном страдању и онда Бог нас неће оставити него ће послати милост своју, издвојити нас од наших страдања, од наших искушења, од оних који желе да нас нема. Али, Бог је са нама, и ми са њим и остаћемо на нашим просторима, на светим Косовско – Метохијским просторима, око наших светиња, око наших гробаља, нашим огњиштима и у нашим домовима. Тамо где смо живели стотине и хиљаде година у прошлости, треба да живимо и стотинама година и у будућности. То је порука, браћо и сестре, наше свете Цркве, то је порука и свих оних мученика наших и новомученика који су крвљу својом и знојем својим и сузама својим натопили свету Косовско – метохијску земљу. И кроз историју и данас је натапају и они у Обилићу и они у Гораждевцу и они у Церници и они у Скуланову и у свим остали местима где се крв српска проливала у задње време а нарочито у последње четири године.
Нека би дао Бог, молитвама светог Николаја коме је ова светиња посвећена, који нас прима под своје окриље сваке године, који нас дочекује са својом помоћи, нека би дао Бог да њиховим светим молитвама истрају на нашем крстоносном и Христоносном путу да останемо достојни потомци наших славних и светих предака Светога Саве, Кнеза Лазара, Ђакона Авакума, да би смо са њима били у царству Христовоме када одавде пођемо.
Да са њима и са свима светима славимо и ми Оца и Сина и Светога Духа, Бога нашег јединога кроза све векове и сву вечност. Амин!
