Пастир добри
Ми у нашем страдању, браћо и сестре, имамо ту веру и наду да после Великог Петка долази Васкрс, после страдања долази Васкрсење, после смрти долази Живот вечни. То је наша вера. Тој вери су нас учили наши славни свети преци. То је и порука Светог Василија Острошког који више од тристотине година чудотвори у острошким пећинама и стенама тамо и који отуда светли као звезда водиља целом роду нашем који га често посећују и од њега добивају милост и исцелење.
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Христос Васкрсе, браћо и сестре! Ваистину Васкрсе!
Ваистину Христос Васкрсе тугу однесе, радост људима на земљи донесе.
До Господа Христа царовала је смрт, царовала је туга, владао је грех, владао је ђаво кроз грех над људима, али Христос васкрсењем својим победио је и грех и смрт и ђавола и тиме људима осигурао живот вечни и даровао живот вечни. А то значи даровао вечну радост. Ми данас овде сабрани, браћо и сестре, осећамо ту радост Васкрсења Христовога и знамо да је Христос васкрсао, јер има толико много сведока Христовог Васкрсења у протеклих двехиљаде година почев од жена Мироносица, Апостола Томе, осталих ученика којима се Господ јављао, преко осталих Светитеља Божијих, па до дана данашњега.
И данашњи угодник Божији Свети Василије Острошки, чудотворац и он је један од многобројних сведока Васкрсења Христовога.
Ми данас овде сабрани такође смо сведоци Васкрсења Христовога, јер да Христос није васкрсао не би данас у свету било хришћана, да је Он остао у гробу, да није васкрсао, Он би био први и последњи хришћанин и Његово би се име заборавило у овоме свету. Али Господ је васкрсао и он је жив, јер је Он Бог наш и Спаситељ наш и зато има толики број сведока Његовог славног Васкрсења.
И ми данас овде сабрани радујемо се двоструком радошћу: радујемо се Васкрсењу Христовоме и преко Њега и нашем васкрсењу, јер Господ је обећао да онај ко верује у Њега и када умре живеће и да ће га Он васкрснути у последњи дан. Али се радујемо и што се налазимо у овоме предивноме храму Божијем којега смо прошле године осветили завршеног довршеног и предали га на употребу овом Божијем народу овога места. И ево и ове године поново смо овде сабрани у овако лепом и великом броју да прославимо Светог оца нашег Василија, ала и да обележимо поново дан када је освећен овај величанствени храм у Лепосавићу и да се заветујемо, браћо и сестре, да ћемо сваке године на данашњи дан испуњавати овај храм у још већем броју него данас. И да нам овај празник буде заветни дан за Лепосавић, за општину Лепосавића. Да тај дан буде празник свима, да тога дана нико не ради своје уобичајене домаће послове него да се сабирамо у храму Божијем, да прославимо великога чудотворца Божијега и да од Бога измолимо милост себи, нашој деци, нашој омладини и целом нашем народу, јер наш народ у задње време, а посебно пре два месеца, прошли смо кроз велика искушења и велика страдања, али се нисмо поколебали, нисмо изгубили веру и наду, јер знамо да је Господ пре Васкрсења доживео Велики Петак, доживео распеће, мучење, ругање, смрт и погребење. Али Га то није задржало и Господ је васкрсао.
Ми у нашем страдању, браћо и сестре, имамо ту веру и наду да после Великог Петка долази Васкрс, после страдања долази Васкрсење, после смрти долази Живот вечни. То је наша вера. Тој вери су нас учили наши славни свети преци. То је и порука Светог Василија Острошког који више од тристотине година чудотвори у острошким пећинама и стенама тамо и који отуда светли као звезда водиља целом роду нашем који га често посећују и од њега добивају милост и исцелење.
Нека би овај храм овде постао такође светилиште у коме ће сила Божија преко Василија Острошкога деловати, која ће нам помагати у нашим невољама, у страдањима, у болестима. Да овај свети храм, као што је речено при његовом освећењу остане до скончања века као верни сведок Васкрслога Господа и да служи овоме народу Божијем, а овај народ да служи овоме храму, јер у оној народној песми “Беж’ у Цркву Краљевићу Марко!“ Кад год се Србин налазио у невољи, он је Цркви својој прибегавао и у Цркви налазио утеху, помоћ и спасење.
Нека би Господ дао да свима нама данас буде овај празник заиста празник радости и весеља. Посебно се захваљујемо данашњем домаћину Веселину који се потрудио да нас домаћински дочека. А такође да се захвалимо домаћину који се јавио за идућу годину Ненаду Радосављевићу из овога места који ће нас догодине, ако Бог да, дочекати у већој слободи, у већем миру, у већој радости и у сваком благослову Божијем.
Нека је срећна и Богом благословена данашња слава и свима вама, браћо и сестре. Али данас имамо још један додатни разлог да се радујемо. Ту испред цркве налазе се припремљена нова звона која ћемо данас осветити, а онда ће бити подигнута на своја места на звонику да би нас отуда опомињали да смо хришћани, да нас позивају на молитву, јер свако звоно има три задатка, браћо и сестре, које се приликом освећења њему дарује благодаћу Божијом: да верне позива и сазива у цркву на молитву, да упокојене испраћа са ове земље у Царство небеско и да разгони градоносне облаке и свако зло које наилази на овај народ.
Свима нама да Господ дарује милост, мир, здравље и спасење сада и увек и у векове векова. Амин.
