Беседа Владике Артемија у Недељу 22. по Духовдану 2004. године у манастиру Грачаница

Print Friendly, PDF & Email

Којим ћемо путем ми кренути када пођемо одавде? То нека сваки постави себи питање док је још у овоме свету, у овоме телу, док може да промени своју будућу судбину и своју вечност. Ако се будемо трудили да живимо по Јеванђељу Христовоме, као што је проповедао свети апостол Лука, као што је учио свети Петар Цетињски, као што су нас учили наши славни свети преци и оставили нам науку Христову, ако се будемо чували греха, чинили добра ближњима, клонили се зла, кајали се за грехе своје које као људи учинимо, постили и Богу се молили, онда имамо наду на милост Божију да нас упути оним путем, који ће нас одвести у лоно Аврамово, у Царство Небеско.

 

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Данас славимо једног великог угодника Божијега, светога славнога Апостола и Еванђелиста Луку и другога угодника Божијега Светога Петра Цетињског чудотворца. Та два човека живела су у разна времена и у разним народима, али су имали пред собом један циљ, имали су пред собом служење Господу и Његовом Светом Јеванђељу.

Свети апостол Лука, један од седамдесеторице апостола Христових, који се удоројио да међу првима види васкрслог Господа када је са Клеопом путовао за Емаус и да га препозна васкрслога. Он је после тога целога живота проповедао ону науку коју је Христос проповедао њима, а  која је упућена свима људима на кугли земаљској. Он је за то Јеванђење сведочио, он је за то Јеванђеље и  пострадао, положивши живот свој за ону истиину коју је проповедао, а истина  је Господ наш Исус Христос, као што је и сам Господ рекао: „Ја сам Истина, Пут и Живот“. И други велики угодник Божији свети Петар Цетињски такође проповедник Јеванђеља Христова, слуга Божијега олтара, у једноме малом али храброме народу у Црној Гори, он је такође неустрашиво проповедао Јеванђеље Христово, због Јеванђеља био нападан, био гоњен, био мучен, али је све издржао, и удостоји се да га Господ прослави чудотворцем и да га прослави његовим нетљеним моштима, које и данас почивају у цетињском манастиру у Црној Гори.

Јеванђеље Христово је, браћо и сестре, донето свима људима. Не једноме наорду, не једноме  човеку, него свима људима без обзира како се они звали, које боје коже били и других разлика које међу људима постоје. Зато што је Царство небеско намењено свима људима и Господ је позвао све људе да живе у овом животу на земљи припремајући се за Царство небеско, за живот вечни. А да постоји Царство небеско, да постоји живот вечни, данас је то описао апостол и Јеванђелист Лука у своме Јеванђељу које је данас читано. Она потресна историја о богаташу и Лазару, једноме богаташу који није знао шта да чини од свога силнога богатства па је приређивао гозбе и весеља свакога дана, са својим пријатељима и друштвом веселио се. Није помишљао на Бога, није помишљао на душу своју, није помишљао на ближње своје, иако је пред његовим вратима, лежао у ранама и гноју један сиромашак Лазар, који је желео не да седне за његову трпезу, него само да му допусти оне мрве које падају са његове трпезе да се тиме храни, али тврдокорно срце богаташево  ни то му није дозвољавало. Док се он веселио у друштву виђених и богатих људи, као и он што је, дотле је Лазар био у друштви паса, који се показивали милостивији од тога боташа, јер су језицима својим лизали гној из рана Лазаревих и тиме му ублажавали болове. То је судбина људска овде на зeмљи, нема једнакости на земљи међу људима. Али, нема једнакости ни у Царству небескоме, јер каже даље Јеванђеље: Лазар живећи тако у мукама, у сиромаштву, никада није похулио на бога, никада није завидео богаташу, није се отимао за његово богатсво него је трпељиво подносио све оно што га је снашло. И умре Лазар, вели Јеванђеље и анђели његову душу однесоше у наручје Аврамово, а то је симболика Царства небескога, то је у ствари симболика раја. После неког времена умре и богаташ и закопаше га, вели Јеванђеље.

Пазите, овоме сиромашку, зна се име, зове се Лазар. Има име по коме се помиње, по коме га Господ помиње и памти, и његову душу вели однеше анђели у рај. А богаташа, чије име се не спомиње, није достојно да се помене у Јеванђељу Христовоме његово име, закопаше га. Не вели ништа за његову душу. Зна се, она се нашла на оном другом месту, на месту мучења, јер је казано у Јеванђељу, када богаташ беше на месту мучења подиже очи своје и виде према себи рај и Лазара у наручју Авраамовом, а он у пламену огњеном се мучи… Онда, престале су гозбе, престале пијанке, престало је вино и пиво да се точи, желео је једну кап воде са врха Лазаревог прста, и моли Авраама: „Оче Аврааме, пошаљи Лазара да умочи врх прста свога у воду и да ми расхлади језик, јер се мучим у овоме пламену“. Чули сте даље, Аврам му каже: „Синко ти си добра примао у ономе животу, ниси мислио на други живот, а Лазар се тамо мучио на земљи, сада он овде блаженствује, а ти се мучиш, а међу нама постоји и велика провалија: Нити може неко да прелази тамо, нити отуда овамо.“

Ето ,браћо и сестре, то су та два места која нас чекају када пођемо одавде са овога света, са ове земље, када прођемо кроз капију гроба, онда се пред нама отварају два пута: један води тамо где је Лазар убоги, а други води тамо где је немилосрдни богаташ. Значи један у Царство небеско, у вечно блаженство, а други у муку вечну, у пакао, у огањ вечни.

Којим ћемо путем ми кренути када пођемо одавде? То нека сваки постави себи питање док је још у овоме свету, у овоме телу, док може да промени своју будућу судбину и своју вечност. Ако се будемо трудили да живимо по Јеванђељу Христовоме, као што је проповедао свети апостол Лука, као што је учио свети Петар Цетињски, као што су нас учили наши славни свети преци и оставили нам науку Христову , ако се будемо чували греха, чинили добра ближњима, клонили се зла, кајали се за грехе своје које као људи учинимо, постили и Богу се молили , онда имамо наду на милост Божију да нас упути оним путем, који ће нас одвести у лоно Аврамово, у Царство небеско. Ако будемо живели и мислили само на земљу, на земаљска богатства, на земаљска уживања, на проводе, на проводе и разоноде, ако будемо чинили зло другима, ако будемо грешили и не будемо се кајали, онда ће после гроба наш пут бити онај који води тамо где је богаташ онај, у муку вечну, у огањ вечни. После смрти покајања нема, каже пословица народна, а Света Црква тако и проповеда. Док је човек у животу може да промени своју вечну судбину, може да се покаје и треба да се покаје за грехе које почини у животу своме, да се труди да чини добро јер после смрти све је касно и тада нема промене.

Данас је свети апостол Лука, крсна слава многих српских домаћина, многих породица, који су узели њега да славе, да им он буде заштитник у овоме животу и путовођ својим Јеванђељем у онај живот. Данас слави и наша сестра Текла, па смо пререзали славски колач. Нека је срећна и Богом благословена слава и сестри Текли и свима који данас славе, у целом роду нашем и целом роду људскоме, да би свети апостол и Јеванђелист Лука, свима нама помогао да проживимо његово Јеванђеље онако, као што су светитељи Божији живели. Када пођемо одавде да се и ми нађемо тамо где се свети апостол налази, где се налази овај убоги Лазар, где се налазе наши славни свети преци, што значи у Царству Христовоме да тамо и ми са њима и свима светима славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.