Пастир добри
Почетак је био веома тежак, то се сви сећамо, али и касније рад није био лак све до данас. Оскудевало се у много чему, а највише у хлебу. Зато је и направљен онај чувени филм који је обишао цео свет – “Када би хлеба било више“. И ево, изгледа и Бог је услишио нашу молитву и надахнуо добре људе да нам омогуће да сами производимо хлеб за наш народ, да се овде инсталира ова пекара у овој новој просторији која је урађена специјално за ту намену. Али пекара, као што воденица треба да има шта да меље, и пекара треба да има шта да пече. И за то се Господ побринуо преко својих добрих људи.
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Богу благодаримо, браћо и сестре, на овом моменту који нам је даровао да дочекамо да извршимо овај свечани чин освећења и почетка рада нове пекаре, овде у селу Прековцу, где већ пуних пет година ради народна кухиња. Епархија Рашко-Призренска и невладина организација “Мајка девет Југовића“ на челу са протиницом Светланом Стевић, учинили су све што су могли да помогну нашем народу у овоме крају да преживи и опстане на овим просторима.
Почетак је био веома тежак, то се сви сећамо, али и касније рад није био лак све до данас. Оскудевало се у много чему, а највише у хлебу. Зато је и направљен онај чувени филм који је обишао цео свет – “Када би хлеба било више“. И ево, изгледа и Бог је услишио нашу молитву и надахнуо добре људе да нам омогуће да сами производимо хлеб за наш народ, да се овде инсталира ова пекара у овој новој просторији која је урађена специјално за ту намену. Али пекара, као што воденица треба да има шта да меље, и пекара треба да има шта да пече. И за то се Господ побринуо преко својих добрих људи.
Са нама је овде и наш драги гост, прота Јован Лазичић из Бања Луке са својом пратњом, са својим сарадницима, који су дошли да данас са нама поделе ову радост, али и донели са собом један велики, велики поклон за овај народ и за овај крај. Донели су око сто тона брашна помоћи од кога се прави хлеб, тако да ће пекара имати шта да пече, а тај хлеб хвала Богу имаће ко и да једе. И зато је добро да постоји таква присна сарадња Епархије Рашко-Призренске и Епархије Бањалучке.
Они су пре нас преживели своју голготу, знају шта је рат, знају шта су страдања, знају шта је прогонство, знају шта је немаштина и зато нас тако добро разумеју, данас, нас овде на Косову. И они не само сада, него су и ранијих година притицали у помоћ, помагали колико су могли, јер ми знамо да и њима тамо не прелива нигде. И тамо је наш народ сиромашан, и тамо се оскудева у много чему, али љубављу изобилује. Љубав кад постоји у народу једноме, када постоји осећање братске повезаности, бриге једних за друге, онда се нађе па се дели онај последњи залогај хлеба са својим братом. То су наша браћа из Бања Луке и овога пута показали и потврдили.
Са нама су данас овде и госпођа Светлана Стевић и њен муж прота Богомир Стевић и многи који су дошли са њима из Митровице од монаштва, од народа, да данас заједно са нама овде подели ову радост. Нека би Господ свима вама који сте на било који начин допринели да ово богоугодно дело се заврши, да отпочне са радом и да настави са радом, нека Господ све благослови и умножи сва добра своја у вашим домовима, сва земаљска добра и да благослов Божији пребива и почива на вашим домовима, на вашим сродницима и пријатељима и на целом нашем народу.
Нека би Господ учинио да наше невоље дођу до краја, да се заврше, а ми да опстанемо и останемо на нашим Светим Косовско Метохијским просторима, јер захваљујући овоме народу који се привио уз овај камен, уз ову земљу и не одваја се од ње, ми се данас боримо да Косово сачувамо тамо где је вековима било, а то је у саставу мајке Србије. Ми нашим опстанком овде помажемо и нашим политичарима и нашој влади у Београду да могу да се боре и изборе за наше људско и национално право, јер наше Светиње на Косову и Метохији су наше тапије, то су наше котве за које се држимо, наши стубови, да нас никакве буре и олује не одувају са ових простора. Останимо, браћо и сестре, утврђени у тој одлуци, у тој вери и Божији благослов биће на нама, као што је био и на нашим прецима који су на овим просторима преживели многе невоље, многе окупације, многа ропства, али су преживели и опстали. И ово ће проћи а ми ћемо остати. Свето Косово и Метохија, остаће тамо где и треба да буду где су већ вековима били. Амин, Боже дај, да Бог услиши молитву нашу и све нас овде благослови! У име Оца и Сина и Светога Духа! Богу благодаримо, браћо и сестре, на овом моменту који нам је даровао да дочекамо да извршимо овај свечани чин освећења и почетка рада нове пекаре, овде у селу Прековцу, где већ пуних пет година ради народна кухиња. Епархија Рашко-Призренска и невладина организација “Мајка девет Југовића“ на челу са протиницом Светланом Стевић, учинили су све што су могли да помогну нашем народу у овоме крају да преживи и опстане на овим просторима.
Почетак је био веома тежак, то се сви сећамо, али и касније рад није био лак све до данас. Оскудевало се у много чему, а највише у хлебу. Зато је и направљен онај чувени филм који је обишао цео свет – “Када би хлеба било више“. И ево, изгледа и Бог је услишио нашу молитву и надахнуо добре људе да нам омогуће да сами производимо хлеб за наш народ, да се овде инсталира ова пекара у овој новој просторији која је урађена специјално за ту намену. Али пекара, као што воденица треба да има шта да меље, и пекара треба да има шта да пече. И за то се Господ побринуо преко својих добрих људи. Са нама је овде и наш драги гост, прота Јован Лазичић из Бања Луке са својом пратњом, са својим сарадницима, који су дошли да данас са нама поделе ову радост, али и донели са собом један велики, велики поклон за овај народ и за овај крај. Донели су око сто тона брашна помоћи од кога се прави хлеб, тако да ће пекара имати шта да пече, а тај хлеб хвала Богу имаће ко и да једе. И зато је добро да постоји таква присна сарадња Епархије Рашко-Призренске и Епархије Бањалучке. Они су пре нас преживели своју голготу, знају шта је рат, знају шта су страдања, знају шта је прогонство, знају шта је немаштина и зато нас тако добро разумеју, данас, нас овде на Косову. И они не само сада, него су и ранијих година притицали у помоћ, помагали колико су могли, јер ми знамо да и њима тамо не прелива нигде. И тамо је наш народ сиромашан, и тамо се оскудева у много чему, али љубављу изобилује. Љубав кад постоји у народу једноме, када постоји осећање братске повезаности, бриге једних за друге, онда се нађе па се дели онај последњи залогај хлеба са својим братом. То су наша браћа из Бања Луке и овога пута показали и потврдили.
Са нама су данас овде и госпођа Светлана Стевић и њен муж прота Богомир Стевић и многи који су дошли са њима из Митровице од монаштва, од народа, да данас заједно са нама овде подели ову радост. Нека би Господ свима вама који сте на било који начин допринели да ово богоугодно дело се заврши, да отпочне са радом и да настави са радом, нека Господ све благослови и умножи сва добра своја у вашим домовима, сва земаљска добра и да благослов Божији пребива и почива на вашим домовима, на вашим сродницима и пријатељима и на целом нашем народу. Нека би Господ учинио да наше невоље дођу до краја, да се заврше, а ми да опстанемо и останемо на нашим Светим Косовско Метохијским просторима, јер захваљујући овоме народу који се привио уз овај камен, уз ову земљу и не одваја се од ње, ми се данас боримо да Косово сачувамо тамо где је вековима било, а то је у саставу мајке Србије. Ми нашим опстанком овде помажемо и нашим политичарима и нашој влади у Београду да могу да се боре и изборе за наше људско и национално право, јер наше Светиње на Косову и Метохији су наше тапије, то су наше котве за које се држимо, наши стубови, да нас никакве буре и олује не одувају са ових простора. Останимо, браћо и сестре, утврђени у тој одлуци, у тој вери и Божији благослов биће на нама, као што је био и на нашим прецима који су на овим просторима преживели многе невоље, многе окупације, многа ропства, али су преживели и опстали. И ово ће проћи а ми ћемо остати. Свето Косово и Метохија, остаће тамо где и треба да буду где су већ вековима били.
Амин, Боже дај, да Бог услиши молитву нашу и све нас овде благослови!
