Беседа Владике Артемија на Светог пророка Илију у Лешку 2007. године

Print Friendly, PDF & Email

Господ је поручио нама и рекао:“Ја сам с вама у све дане до свршетка века.“ Ако је Господ са нама, ко може против нас? Ко може да нам нешто науди? Али зато ми морамо бити са Богом, да би Бог био са нама. Да се ми ослободимо наших грехова, наших страсти, наших слабости, да гледамо на оно што је вечно, што служи вечноме спасењу, што нам осигурава живот вечни у Царству небескоме, да нам је то увек на првом месту, да је то приоритет а све остало као што каже Господ, све ће остало Господ придодати. Иштите најпре правде Божије и Царства небескога, а остало ће Господ дати. То је порука и поука, данашњег светог великог празника, браћо и сестре.

У име Оца и Сина и Светога Духа! Нека је благословен овај дан, браћо и сестре, и нека је благословено ово свето место на коме смо се данас сабрали у овако лепом броју да прославимо празник овога храма, да прославимо празник Светог пророка Илије, анђела у телу и небеског човека као што говоре црквене песме.

Постала је традиција да се данас на Светог пророка Илију сабирамо код овога храма, из ближе и даље околине. Сабира нас Дух Свети да би смо заједничким молитвама помолили се Богу и Светом пророку Илији да нам он својим молитвама измоли милост од Бога као што је у своје време чинио. Најпре, сви знате историју пророка Илије, а чули сте и у данашњем Апостолу се то говори, да је он молитвом својом најпре затворио небо да не падне киша три године и шест месеци. Учинио је то да би казнио безбожни народ свој, не зато што га је мрзео, не зато што му је желео зло, него зато да би га преко тога опоменуо и подсетио и вратио на прави пут, да би га вратио правој вери од које је јеврејски народ, тада био одступијо. И када је народ добро схватио ту Божију опомену и казну коју је измолио пророк Илија, онда се исти пророк помолио Богу, да Бог пусти кишу на земљу, и одма је тако и било. То нам говори браћо и сестре да је Свети пророк Илија, био заиста један ревнитељ, један верни слуга Бога живога који се није плашио никога и ничега. Њега су гонили и Цареви и владари тадашњи, али он је неустрашиво исповедао праву веру у Бога свога и том вером он је и чинио чудеса. Свети пророк Илија и данас је жив, јер како пише у Светоме Писму Старога Завета, он је узнет на небо жив. Он се јавио заједно са Мојсијем, Господу на Гори преображења, на Гори Тавору када се Господ преобразио, а који ћемо празник ускоро такође и прославити. Свети пророк је дакле и данас овде међу нама, он нам служи као пример праве и истрајне вере и истинске ревности за Бога и за правду Божију. Ми треба њега да имамо за пример, да га имамо за углед како у исправности и јачини наше вере, тако и у неустрашивости од непријатеља који нас опкољавају и који нам прете са разних страна. Јер нема сумње да је Бог јачи од сваког нашег непријатеља. И Господ је поручио нама и рекао:“Ја сам с вама у све дане до свршетка века.“ Ако је Господ са нама, ко може против нас? Ко може да нам нешто науди? Али зато ми морамо бити са Богом, да би Бог био са нама. Да се ми ослободимо наших грехова, наших страсти, наших слабости, да гледамо на оно што је вечно, што служи вечноме спасењу, што нам осигурава живот вечни у Царству небескоме, да нам је то увек на првом месту, да је то приоритет а све остало као што каже Господ, све ће остало Господ придодати. Иштите најпре правде Божије и Царства небескога, а остало ће Господ дати. То је порука и поука, данашњег светог великог празника, браћо и сестре. И сви ми који смо дошли овде на молитву да понесемо у срцу своме ту поруку своју са собом домовима својим, да је пренесемо нашој фамилији, нашој деци, нашој омладини, да би и они наставили да иду путем који води у живот вечни, путем којим је пропутио Свети Сава и остали угодници из рода нашега, Свети Кнез Лазар, Свети Ђакон Авакум, Свети Владика Николај, Преподобни Јустин Ћелијски  и остали угодници Божији из рода нашега. То су наши молитвеници, то су наши путокази, то су наше вође и путовође у овоме животу, да не залутамо у странпутицама и стазама овога света који воде у пропаст, него да увек идемо путем који води у живот вечни. Само тако и само тада и наше сабрање код наших цркава и манстира , и наше молитве и наше прославе и наше домаће славе имаће смисла и биће од Бога благословене. Сваке године ви знате да заједно са Црквом овај велики празник прославља и неко од домаћина од нашег верног народа. Ове године имамо два домаћина Синишу и Мину, који су припремили и постарали се да ова слава буде овако лепо припремљена. Да ли има неко да се јавља да буде домаћин идуће године, на овај велики дан? Јавила се Александра Петровић из Лешка, одавде. Нек Господ и Свети пророка Илија, буде на помоћи и старим домаћинима и новом домаћину, а и свима нама овде сабраним, сада и увек и у векове векова, Амин.