Он је пример како треба веровати, он је пример како по вери треба живети, он је пример како се то вером спасавамо. И још, и још је постао „образац кротости“, образац смирења, иако је постао прималац толиких Благодати Божијих, да је чинио толика многобројна чудеса за живота.
Ваше Преосвештенство, часни преподобни оци, преподобне матере монахиње, браћо и сестре, данас прослављамо једнога предивног угодника Божијега светог Oца нашег Николаја, Архиепископа Мирликијског чудотворца.
Просвављамо га не само ми у овоме храму, прославља га цео наш Православни народ, прославља га свих пет континената на кугли земаљској. Јер нема места где се не зна за светог Oца нашег Николаја, нема невоље у којој се људи нађу, а да не помену његово име: „Свети Николаје помози, опрости и помози“. Свети Николај удостојио се те милости, те части Божије. Како? Чиме? Пре свега својом неизмерном вером у Господа Христа, вером која и горе премешта и море умирује и све болести прогони од људи. Зато је и постао „правило вере“ као што се каже у његовом тропару који се данас више пута чуо овде, у овоме Храму.
Он је пример како треба веровати, он је пример како по вери треба живети, он је пример како се то вером спасавамо. И још, и још је постао „образац кротости“, образац смирења, иако је постао прималац толиких Благодати Божијих, да је чинио толика многобројна чудеса за живота. И после живота до дана данашњега преко хиљаду и шес стотина година, он се никада није погордио тим даровима које је од Бога добио, него је био и остао смирен, кротак, ћутљив, ненаметљив, зато је постао и „образац кротости“, на који се треба да угледамо, поготово ми који данас њега славимо као своје Крсно име. Али исто тако Свети Николај, када је вера била у питању, знао је да буде и веом ревносан у заштити своје вере оне који је исповедао и који ју је живео.Тако, када је био на Првом Васељенском Сабору, који се бавио питањем јеретика Арија, пошто речи премудрих Отаца нису могле да га умудре и да га врате правој вери, Свети Николај, у својој ревности за Истину Божију, пришао јеретику Арију и опалио му шамар. Тиме је показао да и кротост може некада да плане гневом праведним, гневом који је Богу угодан, као што је био и овај поступак Светога Николаја. Посебно србски народ, међу свим православним народима, слави Светог Николаја. Каже се да пола Срба славе данас као своју Славу,а друга половина одлази код њих на Славу, и тако цео наш народ данас учествује у прослављању овога предивног угодника Божијега, светог Оца нашег Николаја.
Прослављамо га молитвено, прослављамо га песмом, милостивошћу и гостопримством као што је он показивао у животу своме.Он је био толико милостив да је свакоме помагао коме је помоћ била потребна, он је био толико човекољубив да је и оне који су осуђени неправедно на смрт, спасавао као што се пева у песмама њему посвећеним.
Зато је Господ њега прославио, и ево хиљадама година, његово се име помиње, његов се спомен Слави, и он свима који му се моле, притиче у помоћ. Он је свуда присутан, и на мору и на копну, и на суду и на путу и свуда где се човек нађе у невољи и помене име Светог Николаја, овај га неће оставити без своје помоћи.
Нека би Господ дао, молитвама Светог Николаја, да буде он и наш помоћник, и заштитник у нашим невољама, у нашим страдањима кроз која пролазимо ево више година, да нам он измоли милост у Господа, да догодине дочекамо у већој слободи, у миру и задовољству да прославимо поново светог Оца нашег Николаја и у све будуће године. Да нас Господ његовим молитвама сачува на овим светим просторима косовско-метохијским, да останемо верни Господу своме који је ради нас постао човек, учио људе, страдао за људе и спасао људе. Нека би Он молитвама Светог Николаја и нама био спаситељ и избавитељ од ових искушења кроз која пролазимо, а ми својим молитвама, својом вером, својим делима да се трудимо да угодимо Богу као што је то чинио Свети Николај чудотворац, и да када пођу одавде, да се нађемо у Царству Христовоме, где се и Свети Николај налази, и да тамо са њим и са свима светима Славимо и ми, Оца и Сина и Светога Духа уза све векове и сву вечност, Амин.