Нека би дао Бог да нам данашњи свети велики празник, којега смо заједно молитвено прославили, буде заиста на помоћи! Ми знамо да задњих девет година живимо у изузетно тешким условима овде на Косову и Метохији, посебно овај Витински крај. Свима је то нама јако добро познато и само захваљујући помоћи Божијој, милости Божијој, ми се одржавамо и опстајемо на овим просторима, у својим домовима, око својих храмова и око гробаља наших предака.
Христос се роди, браћо и сестре! И срећна вам и срећна нам Нова година која данас почиње! Налазимо се у периоду велике духовне радости, браћо и сестре, у периоду празника везаних за Рођење Сина Божјега на земљи. Божић, Нова година, Богојављење и остали празници који следе, јесу у ствари наше светиљке, наше куле светиље, које нам означавају пут кроз овај живот, у овоме свету, како треба да живимо и шта треба да радимо.
Долазак Сина Божијега на земљу, када се на Божић родио у Витлејемској пећини, јесте у ствари доказ велике милости и љубави Божије према роду људскоме. Јер човек није створен да поживи на земљи педесет или сто година па да га нестане. Човек је створен да живи вечно, да буде становник Царства Небескога, да буде заједничар свих оних блага Божанских које само Бог може даровати. Али људи отпавши од Бога кроз првородни грех, преваром ђавола и змије, они су се удаљили од Бога, заборавили на Бога, али Бог није заборавио људе. Зато је обећао људима Месију, Спаситеља, Искупитеља, и кад се напуни време, како каже Свето Писмо, посла Бог Сина Свога Јединороднога. (Гал. 4, 4)
Кад се напунило време? Онда када је грех људски био толико завладао овим светом да је постојала опасност да буде човечанство потпуно духовно умртвљено и изгубљено. Тада је Бог послао Сина Свога Јединороднога, Господа Нашега Исуса Христа, који се родио од Свете Богородице у Витлејемској пећини. Родио се Син Божји, како је Анђео најавио у Благовестима Светој Деви Богородици и јавио Јосифу да му надене име Исус, што значи Емануило – “с нама је Бог“. (Мт. 1, 23) А кад је с нама Бог, онда, ко може бити против нас?
Од, дакле, рођења Сина Божјега, Бог је са нама али и ми треба да смо са Богом. Како ми можемо бити са Богом? Можемо тако што ћемо живот свој управити према заповестима Божијим, што ћемо се држати закона Божијега, Јеванђеља Христовога, што ћемо чинити оно што је добро, и Богу угодно а избегавати оно што је грех, што је зло, што је противно закону и вољи Божијој. И тако само живећи, Бог ће бити са нама и онда ће, заиста, и наш назив православних хришћана имати пуно оправдање јер ћемо бити Христове слуге. A Христос је дошао да људима дарује Живот Вечни, да им покаже пут у овоме животу – како треба да живе, чега да се клоне а чега да се држе да би постали грађани Царства Небескога.
Свега тога, браћо и сестре, ми се сећамо сада у време ових великих празника, посебно данас када прослављамо почетак Нове године. Нова година је обрезање Христово и спомен Светог Василија Великога, чији је данас празник велики. И многи га славе као своју Крсну Славу. То су наши путокази, јер Свети Василије Велики био је човек као и сви ми људи, али је живео по закону Божијем, испунио је себе Божанским врлинама, Божанским Tајнама, свим оним даровима које је Господ донео са неба на земљу, и тиме показао пример и нама да можемо и ми тако живети и угледати се на њега.
И само тако онда и наше честитање једни другима: “Срећна Нова година!“, значи управо то да у Новој години будемо бољи него што смо били у старој, да буде мање греха, мање зла, мање неправде, мање мржње према ближњему своме а да буде више љубави, више слоге, више братства, више деце да имамо, омладине наше, и онда ће нам та година бити срећна и благословена. Јер ми обично у Новој години очекујемо од Бога да нам испуни све наше жеље у тој Новој години, да нам дарује здравље, напредак, берићет у стоци, у деци, у имовини али се ретко кад питамо шта Бог очекује од нас у Новој години. Јер да би Бог испунио наше жеље ми треба да испунимо Његове заповести. Бог очекује да и ми у Новој години будемо нови људи, да се препородимо, да се покајемо за своје грехе, да чинимо добра ближњима својима, да уклонимо мржњу из срца свога и тако онда ће и Бог испунити наше молитве и наше жеље.
Нека би дао Бог да нам данашњи свети велики празник, којега смо заједно молитвено прославили, буде заиста на помоћи! Ми знамо да задњих девет година живимо у изузетно тешким условима овде на Косову и Метохији, посебно овај Витински крај. Свима је то нама јако добро познато и само захваљујући помоћи Божијој, милости Божијој, ми се одржавамо и опстајемо на овим просторима, у својим домовима, око својих храмова и око гробаља наших предака.
Нека би дао Бог да тако и остане и убудуће, да нам се врате они који су прогнани одавде, да у овој години буде више повратника, више мира и безбедности да би Срби остали на Косову и Метохији и да би Косово остало тамо где је вековима било – у мајци Србији. Та два циља су нераздвојна једно од другога јер само ако има нас на Косову и Метохији Косово ће бити наше. Ако, не дај Боже, нестане нас одавде, онда није битно где су границе, Косово тада неће бити српско.
Зато, не дајмо се покренути одавде, држимо се наших светиња, наших корена, наше традиције и вере православне јер она нас је очувала кроз пет стотина година турскога ропства, она ће нас очувати и сада. Нека вера наша буде јака у срцима нашим и у душама нашим, вера коју нам је усадио Свети Сава и остали наши славни Свети преци. Ту веру да преносимо нашој деци и омладини да би она и њима била чуварка и путовођ кроз овај живот у Царство Небеско, сада и увек и у векове векова. Амин! Христос се роди и срећна вам и благословена Нова година!