Пастир добри
Данас је недеља посвећена Преподобној Матери Марији Египћанки, оној чувеној подвижници и покајници која је на почетку живота свога у Александрији живела беспутним и развратним животом а онда остатак живота свога, четрдесет седам година, провела у пустињи у покајању, у молитви, у посту, када није имала ни хлеба ни воде, и када се удостојила таквим подвигом да је Анђели Божји хране, да јој доносе оно што јој је потребно. Дакле, њен пример велике покајнице која је кроз покајање од велике грешнице постала велика Светитељка Божја, једна од највећих угодница Божјих. То је пример и нама, браћо и сестре, да само кроз покајање можемо градити и изградити своје спасење.
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Пет недеља је прошло од када смо кренули и напловили на пучину Светога Поста. Та обала са које смо кренули је иза нас а обала ка којој пловимо је испред нас. Види се већ, на видику се назиру знаци те обале,знаци празника Васкрсења Христовога.
Данашње Свето Јеванђеље већ опомиње нас и најављује оне догађаје који ће претходити Светом Васкрсењу Христовоме. Предвиђај најављује страдање Господа Христа јер Он већ у данашњем Светом Јеванђељу говори својим ученицима и Апостолима и наговештава о своме страдању у Јерусалиму: “Ево идем у Јерусалим, и Син Човечји биће предат у руке незнабожаца, у руке грешника; пострадаће, биће убијен али ће и васкрснути у трећи дан“(Мк. 10, 33-34). На почетку, у ствари пре почетка Светога Великога Поста, Света Црква је нас опоменула шта значи Свети Пост, да је то у ствари време појачаног Поста, појачане молитве, да је то време покајања за наше грехе, време које је одређено од Бога да више мислимо на своју душу него на тело, више на небо него на земљу, више на Вечни Живот него на овај пролазни живот. Пример тога покајања пре почетка Поста, Црква је показала на примеру онога јеванђелскога блуднога сина који беше отишао далеко од куће очеве, па кад се нашао у невољи, он се кроз покајање вратио у дом оца свога и отац га је примио као покајника и поново му дао достојанство сина свога.
Данас, при крају Светог и Великога Поста, у ову пету недељу, Света Црква поново нас опомиње, ако је неко заборавио, ако неко није испунио ту своју обавезу и приступио Светој Тајни Покајања и Исповести. Црква поново кроз један дивни пример покајања показује нам шта треба да радимо у преостале две недеље овога Великога Поста.
Данас је недеља посвећена Преподобној Матери Марији Египћанки, оној чувеној подвижници и покајници која је на почетку живота свога у Александрији живела беспутним и развратним животом а онда остатак живота свога, четрдесет седам година, провела у пустињи у покајању, у молитви, у посту, када није имала ни хлеба ни воде, и када се удостојила таквим подвигом да је Анђели Божји хране, да јој доносе оно што јој је потребно. Дакле, њен пример велике покајнице која је кроз покајање од велике грешнице постала велика Светитељка Божја, једна од највећих угодница Божјих. То је пример и нама, браћо и сестре, да само кроз покајање можемо градити и изградити своје спасење.
И Господ често пута опомиње и Света Црква у молитвама својим говори да нам је Бог оставио покајање ради спасења. Господ је знао да ћемо ми људи по слабости својој и после Крштења које нас чисти од првороднога греха, да ћемо поново падати у слабости и у грехе, да ћемо бити подложни и разним, дакле, искушењима које ђаво наноси и нуди човеку у овоме свету. Зато је Господ и оставио ову Свету Тајну Покајања и предао својим ученицима рекавши да “оно што свежете на земљи биће свезано и на небу и оно што разрешите на земљи биће разрешено и на небу“(Мт. 16, 19). Ту власт, ту моћ везања и дрешења грехова људских, дао је Бог, дакле, својим Апостолима а они својим наследницима и та благодат се продужава кроз Цркву Божју до дана данашњега. И данас свештеници, духовници имају ту власт да оне који прилазе у покајању, исповедају грехе своје пред Богом и пред духовником, да буду разрешени и ослобођени тих греховних веза и само на такав начин се удостојавају да приступе Светој Тајни Причешћа, да приме Тело и Крв Господа Христа у себе. А та Света Тајна Причешћа, која нас сједињује са Господом Нашим, јесте у ствари залог нашега Вечнога Живота ради чега је Господ и дошао у овај свет. Дошао је да људима дарује Живот Вечни и тиме показао да човек није створен за смрт, да није створен да поживи на овој земљи педесет или сто година па да га нестане, него да и после овога живота настави живот у Царству Небескоме. Зато је Господ и одредио, на крају овога света и века, када ће се овај свет завршити Другим доласком Господа Христа, одредио је и Страшни Суд Божији када ће Господ поново дошавши као судија дати свакоме по делима његовим, по заслугама његовим или вечно блаженство у Царству Божјем или вечне муке у паклу огњеноме.
А шта ће ко добити од нас зависи, од тога како живимо овде на земљи, да ли верујемо у Бога, да ли држимо Његове Свете Заповести, да ли се трудимо кроз пост и молитву и остале свете врлине да угодимо Богу и да тако допринесемо спасењу наше душе или живимо као безбожници, као неверници којих нажалост није мало ни данас у нашем народу. Зато је Господ и рекао да ће када дође и седне на престо да суди свету раздвојити праведнике на десну страну, а грешнике на леву страну као што добар пастир одваја овце од коза, па овце ставља са десне стране, а козе са леве стране. И они са десне стране биће упућени у Царство Небеско, у Живот Вечни, блажени, а они други са леве стране у пакао огњени, у муку вечну. Нека би Господ примио наше подвиге у току овога поста, наш пост и молитву, нека би примио и нашу Свету Тајну Покајања и Исповести, да би нам Господ кроз то даровао да и ми очишћени духом и телом кроз Свету Тајну Покајања сретнемо Васкрслога Господа у радости духовној, а Он да нас прими у Царство Своје Небеско тамо где сви Светитељи Божји блаженствују да и ми са свима Светима славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин!
