Пастир добри
Зар нам требају јачи и већи сведоци од онога ко је спреман за оно што каже да даде и живот свој? Заиста, не постоје већи и сигурнији животи од онога који је способан да сведочи, и животом и смрћу својом, оно што проповеда. Сведоци Васкрсења Христовога јесу и многобројни угодници Божји у две хиљаде година, који су живели вером у Господа Христа, онако као што је Господ рекао Апостолу Томи: “Блажени су они који не видеше а вероваше“(Јн. 20, 29).У име Оца и Сина и Светога Духа!
Јер да је Господ учинио све што је учинио а да није васкрсао из гроба, све би остало било несавршено и непотпуно и не би дало резултате. Господ је све што је учинио за људе, учинио ради нашега спасења, да би људима даровао Живот Вечни.
Зато је Бог и створио човека. Није га створио за смрт, није га створио за муку, није га створио да поживи на земљи кратко време па да га нестане без остатка. Створио га је да би живећи на земљи припремио себе за грађанина Царства Небескога, живећи у овоме свету да би могао да заслужи Живот Вечни, Живот Вечни, блажени. Јер постоји и други живот, такође вечни, али који није блажени и који се не назива животом него вечном муком.
Ево још увек се налазимо, браћо и сестре, у периоду празника над празницима, празника Васкрсења Христовога, славља над слављима, к’о што пева Света Црква. Од Ускрса до Спасовдана ми један другога поздрављамо радосним поздравом: “Христос васкрсе!“, и одговарамо са: “Ваистину васкрсе!“ Тим поздравом, у ствари, ми исповедамо своју веру, веру у Господа Христа да је Он Син Божји, да је Спаситељ света, да је ради нас људи и ради нашега спасења пострадао и васкрсао и даровао нам Живот Вечни, да та вера наша није без основа, да није без темеља.
Постоје многобројни сведоци Васкрсења Христовога. Од првога дана када је васкрсао, Господ се јавио најпре женама мироносницама, које су дошле на гроб да помажу тело Његово по тадашњем обичају јеврејском а Он им се јавио жив, васкрсао. Затим се јавио својим ученицима. Много пута у току четрдесет дана до Вазнесења свога, јављао се и једном скупу људи где је било око пет стотина браће сабрано. Сви су они били сведоци Васкрсења Христовога, Њега васкрслога. Сви су они, и многи од њих, нарочито Апостоли, ту своју веру и своју проповед у Васкрсење Христово посведочили и засведочили својом крвљу, својим животом и својом смрћу, јер су живели и проповедали васкрслога Христа, али су и пострадали за васкрслога Христа, положили животе своје, главе своје.
Зар нам требају јачи и већи сведоци од онога ко је спреман за оно што каже да даде и живот свој? Заиста, не постоје већи и сигурнији животи од онога који је способан да сведочи, и животом и смрћу својом, оно што проповеда. Сведоци Васкрсења Христовога јесу и многобројни угодници Божји у две хиљаде година, који су живели вером у Господа Христа, онако као што је Господ рекао Апостолу Томи: “Блажени су они који не видеше а вероваше“(Јн. 20, 29). Ти који су веровали на реч Апостола, на реч њихових наследника и служили Господу своме, живели по закону Божјем, угодили Богу, Бог је њих прославио нетрулажним моштима њиховим и чудотворним моштима њиховим. И они су сведоци Васкрсења Христовога и Црква Христова, коју је Господ оновао на камену вере и која траје ево две хиљаде година, и сви они који су живели у Цркви као њени чланови, и ми данас који живимо у Цркви Православној, јесмо, у ствари, сведоци Васкрсења Христовога. Али и многа дела Христова, пре Његовога пострадања и пре Васкрсења, сведоци су да је Он заиста Син Божји, да је оваплоћени Бог, да је Спаситељ света. Многобројна чудеса Његова која је чинио за живота: отварао очи слепима, давао здравље раслабљенима, парализованима, лечио од губе – неизлечиве болести у то време, васкрсавао мртве и пре свога Васкрсења, сина Наинске удовице, Јаирову кћер, пријатеља свога Лазара после четири дана проведена у гробу. Све су то, дакле, дела Његова која сведоче за Њега, јер једном је Господ рекао Јеврејима који му нису веровали: “Ако не верујете речима мојим верујте делима мојим јер она сведоче за мене“( Јн. 10, 38 ). Та дела су многобројна, каже Свети Апостол Јован. Када би се све пописало што је Господ рекао и учинио, ни у цели свет не би могле стати написане књиге. Те књиге о делима Христовим, пишу се две хиљаде година, пишу се и данас јер и данас многи светитељи Божји Силом Божјом која је у њима обитавала и која у њиховим моштима обитава, они и данас чине многобројна чудеса, пишу дакле то Јеванђеље Христово и данас.
Али шта је ту најважније? Ту је најважнија вера у Господа Христа. О тој вери управо говори и данашње Свето Јеванђеље, говори о жени Самарјанки, о једном сусрету Господа Христа и једне жене на бунару, на кладенцу Јаковљевом код града Сихема, где је Господ сео да се одмори од дуга пута, а Његови ученици отишли у град да набаве нешто од хране. Дошла је жена Самарјанка, а Самарјани – то су друго племе, нису Јевреји и који се нису трпели са Јеврејима. И Господ се њој обраћа и тражи: “Дај ми воде да пијем“ (Јн. 4, 7). По говору и она познаде да је он Јеврејин и рекла је: “Како ти, будући Јеврејин, тражиш од мене, Самарјанке жене, да пијеш кад се Јевреји и Самарјани не мешају“ (Јн. 4, 9). И тада почиње тај чудесни разговор на бунару, разговор који је показао жени самарјанки да пред њом није обичан човек, јер, гле, зна све шта је она учинила. Када јој Господ рече: “Иди и зови мужа свога па дођи овамо“ (Јн. 4, 16), она рече: “Немам ја мужа.“ А Господ јој рече: “Право си казала јер си пет мужева имала а сада тога кога имаш није твој муж“ (Јн. 4, 17). Значи Господ је као Бог знао тајну срца људскога свакога човека и то је сведочанство Његовога Божанства, да је Он оваплоћени Син Божји. И наставља се разговор. Жена чим је видела и чула да је пред њом неки необичан човек, пророк, она не прича више о своме животу него о ономе што је битно за Живот Вечни. Пита га за веру, за молитву, каже: “Видим да си пророк.Наши оци молише се Богу на гори Гаризину а ви Јевреји кажете да се треба молити Богу у Јерусалиму. Шта је права ствар? Где се треба богу молити“ (Јн. 4, 19-20), јер то њу интересује. Она показује живо интересовање за питања вере јер осећа да то је оно што даје смисао животу нашему овде на земљи. И Господ објашњава да иде време, и већ је настало када се нећемо молити ни на гори Гаризину ни у Јерусалиму, него Бог хоће такве богомољце праве и они се могу молити Богу свуда и на сваком месту. И заиста то је време дошло. Ево ми се данас молимо Богу свуда по целој земаљској кугли, респрострто је хришћанство, има православних храмова на свих шест континената. И свуда се молимо Богу у духу и истини, не идемо само у Јерусалим и на неку гору тамо да се молимо Богу.
И онда жена остави судове којима је дошла да носи воду, отрча у град и рече људима: “Ево необичног човека који ми каза све што сам учинила, да није то Христос, да није то Месија?“(Јн. 4, 29). И људи пођоше за њом из града да виде и кад су дошли и чули Господа Христа а Он је остао са њима два дана и проповедао им и они су поверовали и онда су говорили жени: “Сад више не верујемо у твоју причу јер и сами видесмо и познасмо да је то Син Божји, да је то Христос Месија“ (Јн. 4, 42).
То је, браћо и сестре, оно што је најважније и у нашем животу. Вера наша православна, вера коју су и Апостоли проповедали, коју су Свети оци утврдили, коју су мученици својом крвљу посведочили, коју су наши Свети преци примили и нама у аманет оставили, и подигли нам ове дивне храмове да се у њима молимо Богу, да у њима исповедамо своју веру, да се крштавамо, венчавамо, да се причешћујемо Телом и Крвљу Господа Христа. То је та вера која даје смисао нашем животу, која нам обезбеђује Живот Вечни ради кога је Господ и дошао и пострадао и васкрсао.
Нека би дао Бог да и цео наш народ остане веран тој вери, остане веран томе путу којем су наши преци нас учили, којим су они путовали, пропутили га и нама у аманет оставили. А ми да исту ту веру оставимо нашој деци, нашој омладини, да их учимо тој вери, да их доводмо у Цркву, да у дому нашем живимо хришћански. И да тако наша деца науче да буду прави хришћани, како би смо сви када завршимо свој живот овде на земљи и када пођемо одавде, да се нађемо сви у Царству Христовоме, у Царству васкрслога Господа, тамо где се и наши Свети преци налазе, да и ми са њима, и свима Светима, славимо Оца и Сина и Светога Духа, кроза све векове и сву вечност. Амин!
