Пастир добри
Нека би Господ дао молитвама Светих угодника Божијих чија су имена понели, молитвама наших светих славних предака, Светог Петра Коришког чије мошти овде почивају, молитвама Светог Архангела Михаила и осталих небеских сила да им Господ дарује снаге духовне и телесне да истрају на овоме путу којим су кренули, да испуне своје завете, своја обећања дата Богу, и да се удостоје оних награда које је Господ обећао онима који га љубе, а то је оно што око не виде, што ухо не чу и што у срце човеку не дође, а што Бог припреми онима који га љубе, а то је ништа друго браћо и сестре него живот вечни у Царству Христовоме и у Царству Небескоме.
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Ево и ове године, браћо и сестре, уочи овога великога празника Аранђеловдана коме је посвећен овај наш стародревни манастир доживљавамо велику радост тиме што се умножава број оних који се спасавају. То је благослов Божији, то је благослов Светог Архангела Михаила, то је благослов наших светих славних предака.
Сваке године понавља се овде, малтене иста сцена, али сваке године радост је таква као да се први пут доживљује нешто тако, тачно онако као човек кад једе хлеб. Колико пута у току живота свог човек руча, вечера, једе хлеб, и кад год га једе има утисак да га једе први пут јер зна да без њега нема живота, тако га доживљава. Тако и ми овде, овај празник Аранђеловдан сваке године дочекујемо у новој и новој духовној радости. Ево и ове године, овде је данас присутна цела Црква Божија и небеска и земаљска. Присутан је сам Господ Христос како каже у овим дивним молитвама, Света Богородица, Свети Архангели и Ангели, сви Светитељи Божији, присутни смо и ми који чинимо земаљску Цркву Божију, и свештенство и монаштво и верни народ, и сви се ми радујемо неописаном радошћу, тиме што и у наше време има људи у нашем народу, има младих душа које када чују речи Христове: “Ко хоће замном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и иде замном.“ Те речи Христове примају у своје срце као на плодну земљу, одричу се свега у свету и целога света и крећу за Господом својим, носећи крст свој.
Ево и ово вече овде, тројица сабраће овога манастира, до сада искушеника од сада монаха, они су положили монашке завете које сте чули какви су. Нису лаки ови монашки завети, али тога су свесни и они као и сви ми који смо раније полагали, зато се на сва та питања и одговара, не онако како смо у свету научили, самоуверено, гордо, са поуздањем у себе. Не, него са смирењем и надом на Бога: “да, али с Божијом помоћи!“ Јер знају и они, знамо и ми оне речи Христове: да без Бога, не можемо чинити ништа добро у своме животу, а камо ли испунити оваке узвишене завете које монаси полажу за време примања светог ангелског лика свога.
Нека би Господ дао молитвама Светих угодника Божијих чија су имена понели, молитвама наших светих славних предака, Светог Петра Коришког чије мошти овде почивају, молитвама Светог Архангела Михаила и осталих небеских сила да им Господ дарује снаге духовне и телесне да истрају на овоме путу којим су кренули, да испуне своје завете, своја обећања дата Богу, и да се удостоје оних награда које је Господ обећао онима који га љубе, а то је оно што око не виде, што ухо не чу и што у срце човеку не дође, а што Бог припреми онима који га љубе, а то је ништа друго браћо и сестре него живот вечни у Царству Христовоме и у Царству Небескоме.
Нека би Господ дао да се овакви радосни догађаји умножавају из године у годину, не само у овом манастиру него у свим нашим манастирима, јер уколико имамо више молитвеника пред престолом Божијим, а сваки монах то јесте, јер се он моли не само за себе и за своје, него за цео наш народ, тако да уколико више молитвеника имамо и милост Божија биће нам ближа и Бог ће нам даровати снаге да и ми као народ истрајемо у нашим невољама, у нашим искушењима кроз која пролазимо, а која нису мала наручито на Косову и Метохији. То сви добро знамо, али морамо знати и то да без Божије помоћи не можемо ништа добро учинити. А Бог, када се ми као народ у целини вратимо на пут наших славних светих предака, онда ће и Бог учинити чудо и учиниће милост своју и дароваће нам оно што нам данас недостаје, а то је мира, слободе и напретка у сваком погледу.
Нека је срећна и Богом благословена ова Слава оцу Николају игуману овога манастира, његовој братији и свима вама браћо и сестре, а младим монасима нека Господ дарује снаге да буду светлост свету као што ове свеће њихове горе, да би смо гледајући у њих и ми славили Оца Небескога, Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност, Амин!
