Пастир добри
У име Оца Сина и Светога Духа!
Којим речима, браћо и сестре, достојно заблагодарити Богу за ову милост, за ову радост, за ову благодат своју коју нам је вечарас подарио у овоме манастиру посвећеном Светим Врачима? Прошло је много стотина година како у овоме манастиру није се одиграо овакав догађај. Овај манастир је оживео пре девет месеци а, ево, већ убира прве плодове.
Захваљујући благодати Божјој, помоћи Министарства за Косово и Метохију, наше државе Србије, подигнут је прошле године овај конак овде са овом дивном капелом посвећеном великом угоднику Божјем свиделу васељене Светом Јовану Златоустом. И данас, прва Слава ове капеле и прво монашење у овој капели, у овом манастиру, и прво име које је нови монах понео јесте управо Хризостом, јер то је назив за Светог Јована Златоуста.
Заиста требао би неки нови Златоуст вечерас овде да својим златним устима и својим богомудрим речима исплете достојне венце похвале и захвалности Богу за све оно што вечерас овде доживљавамо. А доживљавамо заиста пуноћу духовне радости, јер вечерас у овоме маломе храму Божјем сабрано је цело небо и цела земља.
Чули сте шта каже у овим дивним молитвама, да је овде вечерас присутан сам Господ Христос са Пречистом Мајком Својом, са Светим Анђелима и свима Светитељима Божјим који су дошли на ову духовну радост и свечаност. Овде је и цела земаљска војствујућа Црква са свештенством, монаштвом и верним народом. И сви се данас овде радујемо радошћу неисказаном, јер, ето, и у наше време, у нашем народу постоје душе које разумеју речи Јеванђеља Христовога, који су чули његов позив: “Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и иде за мном“(Мк. 8, 34). Ево, и наш нови монах, отац Хризостом, чује тај позив Христов. Осетио га је у срцу своме, оставио свет и све у свету, своју каријеру, своје факултете, своје дипломе и пошао је уским путем. Куда? Пошао је за Господом, да га Он води тамо где је Божја воља а то је, у ствари, у Царство Небеско.
Вечерас отац Хризостом је положио монашке завете. Чули сте их. То су потресна обећања које је дао Господу Христу, то су завети које ни један човек својим снагама и својом моћи није у стању сам да испуни. Тога су свесни сви монаси који су били у цркви Христовој за две хиљаде година. Тога је свестан и отац Хризостом. Зато на питања која су упућивана није одговарао по светски, самоуверено, гордо: „Ја хоћу, ја могу, ја обећавам“, него је одговарао смирено, као што монаху доликује: „Да, али с Божјом помоћи„. Јер зна да пише у Светоме Писму: “Без мене не можете чинити ништа“(Јн. 15, 5), рекао је Господ својим ученицима. И отац Хризостом зна да без помоћи Божје не може учинити, не може испунити ово што је обећао. Али као што је рекао Апостол Павле: “Све могу у Христу Исусу који ми моћ даје“(Фил. 4, 13), тако и ми све можемо уз помоћ благодати Христове коју Он даје онима који га љубе.
Отац Хризостом вечерас је постао нови молитвеник Цркве Божје пред престолом Божјим, нови сабрат овога манастира који је дужан да се убудуће моли, не само за себе, за своју братију, за своје сроднике и пријатеље, него за цео наш напаћени и страдални народ српски и за све православне хришћане. Молитва јесте израз љубави, молитва није дужност и обавеза него потреба душе наше. Али и њему као човеку потребна је помоћ Божија. Зато смо и ми сви дужни, као што смо сви певали вечерас за њега много пута: „Господе, помилуј“, тако смо дужни да се за њега и убудуће молимо, и за све остале монахе овога манастира и свих наших манастира, да им Бог подари духовне и телесне снаге, да истрају на путу којим су кренули, на путу који води у Царство Небеско. То је узајамна обавеза и узајамна љубав која нас повезује, јер је Господ рекао: “По томе ће свет познати да сте моји ученици ако будете имали љубави међу собом“(Јн.13, 35). И ми смо, заиста, дужни да ту љубав практично покажемо пре свега кроз молитву, кроз помоћ један другоме.
Нека би Господ молитвама Светог Јована Златоуста чији је празник данас и сутра, коме је посвећена ова капела, који нас штити вечерас овде сабране и који штити ову свету обитељ, нека би Господ његовим светим молитвама и молитвама Светих угодника из рода нашега, подарио свима нама и целом нашем народу благодат, милост и мир у Духу Светоме. Да нам дарује да издржимо све невоље и страдања кроз која пролазимо, нарочито на Косову и Метохији, да издржимо све те невоље и да дочекамо да Бог дарује оно за шта Га сви молимо. Да нам дарује мир, слободу, међусобну слогу и љубав да би смо били народ Божји, народ Светога Саве. Те да бисмо, када и ми пођемо одавде, да би смо се обрели у Небеској Србији, тамо где се наши славни Свети преци налазе, где се налази Свети Јован Златоусти, да и ми са њима свима и са Светим Анђелима Божјим славимо Оца и Сина и Светога Духа, кроза све векове и сву вечност. Амин.
Нека је срећна и Богом благословена ова прва Слава овога манастира, оцу Василију, његовој братији и свима вама, браћо и сестре, који сте дошли из ближе и даље околине да заједно данас са нама поделите ову заиста велику и неизрециву нашу духовну радост. Нека вас Бог све благослови сада и увек и у векове векова. Амин!
