Пастир добри
Данас је велики празник, не само нас овде сабраних, него целога нашега народа јер данас је Слава и у манастиру Хилeндару, тој нашој највећој светињи српској, која се налази географски далеко одавде а духовно близу свима нама. Сви смо ми везани за манастир Хилeндар јер је тамо поникао наш Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви који су тај манастир обновили, населили га монасима Србима и предали га на употребу.
У име Оца и Сина и Светога Духа!
“Ево дана којега створи Господ, да се радујемо и веселимо у њему.“ (Пс. 117, 24) Тако Света Црква позива своје верне, своју децу на највећи хришћански празник Васкрс. Али и често пута у току године имамо повода и разлога да позовемо све наше вернике да се радујемо и веселимо у овоме дану. Један од таквих дана кaда се треба радовати и веселити у њему јесте и овај данашњи дан, браћо и сестре, дан којега створи Господ и дарова га нама да се радујемо и веселимо у њему. Имамо много разлога за ову радост и за ово весеље духовно. Пре три године, по милости Божјој и по молитвама Свете Богородице, осветили смо овај предивни храм овде посвећен Њеној часној икони Тројеручици. Тада, пре три године, на овоме светоме месту осветили смо и поставили камен темељац овога новога конака јер је ово намењено да буде манастир посвећен Светој Богородици. И ево, после три године дочекали смо ту велику радост да завршен конак осветимо и да га предамо на употребу новоме и младоме братству. Пре неколико дана у овај манастир овде уселило се младо монашко братство из Црне реке, као рој пчела у нову кошницу, где је наставило да ради и да плодоноси и ево, данас смо видели први плод тога рада – један од братије тога манастира, тога младога братства, отац Павле, он је данас рукоположен у чин ђакона. То је уједно и прво рукоположење у овоме манастиру које ће остати записано и убележено златним словима.
Данас је велики празник, не само нас овде сабраних, него целога нашега народа јер данас је Слава и у манастиру Хилeндару, тој нашој највећој светињи српској, која се налази географски далеко одавде а духовно близу свима нама. Сви смо ми везани за манастир Хилeндар јер је тамо поникао наш Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви који су тај манастир обновили, населили га монасима Србима и предали га на употребу. И ево, већ преко осам стотина година, тај манастир живи и ради и светли роду нашем као једна кула светиља на обали мора, која нам показује пут којим треба да идемо, како треба да живимо у овоме животу да би смо били достојни потомци тих наших славних и светих предака. Манастир Хилeндар чува једну велику, изузетну светињу, једну икону Свете Богородице, звану Тројеручица. Јер поред две руке које Света Бодородица има, додата је и трећа, сребрна рука, у спомен једнога предивнога чуда које се десило у шестом веку у манатиру Светог Саве Освећеног у Јерусалиму. Када је одсечену руку Светог Јована Дамаскина Света Богородица чудом исцелила, и она је постала здрава, могао је и даље да пише њоме и да слика икону. И он је тада, пред том иконом пред којом се молио, на ту икону придодао трећу руку од сребра и зато се она зове Тројеручица. Та икона је предата нашему Светом Сави, када је ишао на путовање поклоничко у Свету земљу, и он је донео у Свету гору и она се чува у манастиру Хилендару као Игуманија Хилeндарска.
Она је и данас овде присутна, браћо и сестре, на овоме светоме месту, на Девиним водама по коме се и овај манастир зове Девине Воде. Ова Црква овде посвећена је управо томе чуду Свете Богородице, Њеној чудесној икони Тројеручици, и Света Богородица бди над овим местом, закриљује нас своји свети омофором и штити нас од свакога зла, од сваког искушења, од страдања, од невоља. Верујемо да ће Света Богородица штитити ово младо монашко братство које је постављено овде на службу Богу и Светој Богородици и нашем благоверном народу. А ово свето место… Сећам се кад је било освећење темеља Цркве ове овде пред нама. Тада је био велики број народа овде, а онда и ево и сваке године ми се сабирамо на тај дан. И ове године смо сабрани у овако лепом броју. А верујем да ће из године у годину, како буде манастир се развијао, да тако ће и број нашега народа све више и више долазити и ово ће постати ново поклоничко место, нова кула светиља за цео овај крај, за цео наш народ ма где се он налазио. Долазиће овде да се Богу помоле и добију помоћ од Свете Богородице, од Њене треће чудотворне руке. Нека је срeћна и Богом благословена ова прва Слава новога братства оцу Роману, настојатељу овога манастира, његовој братији. Нека је срећна и благословена Слава господину Драгиши Миловићу, председнику општине Звечан, који је сваке године овде домаћин, и не само овде него и у манастиру Бањској и у граду Звечану, на Слави града Светога Великомученика Георгија. Нека је слава, Нека је срећна ова Слава свим његовим сарадницима и свима вама, браћо и сестре, који сте се данас овде сабрали да би смо Богу молитве узнели и милост од Бога измолили за нас и за наш народ. Амин!
