Пастир добри
Жене мироноснице, постадоше евангелистрије, постадоше проповеднице благе и радосне вести о Васкрсењу Христовоме. Ту вест прво пренеше Апостолима а онда заједно са Апостолима и широм света, широм свих народа на кугли земаљској до дана данашњега.
Христос Воскресе!
Народ: Ваистину Васкресе!
Ево, браћо и сестре, још увек се налазимо у периоду Васкрсења Христовога, још увек се на нас излива Благодат Васкрсења Његовога која је засјала из гроба на празник Васкрсења и Света црква тај празник продужује да слави све до његовог Вазнесења на небо до пуних четрдесет дана. За то време, Света црква пред нас изводи сведоке Васкрсења Христовога и тиме утврђује веру нашу да је заиста Христос Васкрсао као што се и поздрављамо: Ваистину Васкрсе.
Прошле недеље имали смо једнога сјајнога сведока Васкрсења Христовога, Светог Апостола Тому, који је, да би се уверио да је Господ Васкрсао, јер није прихватио причу својих другова, других Апостола који му сведочаху видели су Господа, он је говорио, док не видим ране на рукама његовим и не метнем прст у ране његове, нећу веровати. И Господ га је удостојио и у осми дан по Васкрсењу јавио му се, и уверио Тому, а преко њега и хиљаде и хиљаде милиона хришћана у току две хиљаде година, јер Тома Апостол који је посумњао у Васкрсење Христово и уверио се на опипљив начин, он је тиме у ствари, уверио и све нас данашње хришћане и све оне пре нас да је заиста Господ Васкрсао. Али, ево у ову недељу, другу недељу по Васкрсењу, Света црква пред нас изводи нове сведоке Васкрсења Христовога, изводи жене мироноснице, оне којима се Господ прво јавио по своме Васкрсењу, пре него својим Апостолима, јер су и жене у то време, те жене које су пратиле Господа Христа на његовом путу кроз живот, слушале његове проповеди, биле присутне његовоме страдању као онда кад су се Апостоли разбежали кад је Господ ухваћен, жене су остале верније, остале су уз њега, биле под крстом и посматрале где су Христа положили после његовога упокојења на крсту. Тако и каже данашње свето Јеванђеље: „А жене стајаху и посматраху где га метаху“.
И пошто је прошла субота када се није могло ни кретати ни радити ништа по Јеврејском закону, жене мироноснице припремише мирисе, решене да оду на гроб Христов, да помажу његово тело и да му још једном искажу своје поштовање и своју љубав.
Разуме се, то су чиниле у први дан после суботе, значи у први дан недеље, у недељу рано ујутру „…око сунчевога рођаја“ како каже Јеванђеље, па кад су дошле са мирисима на гроб, биле су изненађене. Виделе су да је на гроб наваљен камен велики и бринуле су у почетку ко ће им уклонити тај камен да би могле да помажу тело Христово, али сада када видеше да је камен био одваљен, оне су се зачудиле, ушле у гроб и нису нашле тело Христово, нашле су само оно платно којем је био увијен, убрус којим је лице било покривено, насавијено на посебном месту на камену једноме али тела није било. У томе, приметиле су Анђела на гробу Христовоме, који их је питао: „Кога тражите?“, оне су рекле тражимо Господа Христа. Није овде, Васкрсао је као што је и обећао. То је била прва вест о Васкрсењу од Анђела, не Апостолима него женама мироносницама. И оне кад су изашле из гроба, онда се њима Господ на путу јавио и упутио их да иду и јаве ученицима његовим да је он Васкрсао као што је био и обећао. И жене мироноснице, постадоше евангелистрије, постадоше проповеднице благе и радосне вести о Васкрсењу Христовоме. Ту вест прво пренеше Апостолима а онда заједно са Апостолима и широм света, широм свих народа на кугли земаљској до дана данашњега.
То су те жене мироноснице, браћо и сестре, али у мироноснице спадају и два човека. Данас се спомињу у Светом Јеванђељу, Никодим и Јосиф. Који беше Никодим, тајни ученик Христов који му ноћу долазаху и Јосиф који спремише мирисе. Измолише од Пилата тело Христово, помазаше га миром и положише у гроб Јосифов који је био исечен у камену у његовоме врту. И они су мироноснице, они су мироносци како би могли да кажемо, јер су они први помазали тело Христово, и указали то поштовање. Али, жене мироноснице се зову не само због тога што су донеле миро на гроб, са намером да помажу тело Господа Христа, него што су њихове душе биле помазане вером у свога учитеља у Господа Христа, оне су веровале да је он Месија, оне су веровале да је он Син Божији, оне су гледале чуда која је он чинио и њихове душе помазане вером правом оне су мирисале као што каже Свети Апостол да су ученици Христови, да смо ми Хришћани у ствари мирис угодни Христу Богу. Сви дакле, не само мироноснице, него сви Хришћани, од дана Васкрсења Његовог до дана данашњега. И ви овде, браћо и сестре, и ви сте сведоци Васкрсења Христовога, и ви спадате у те мироноснице јер су и ваше душе помазане Духом Светим. И задојене вером у Господа Христа, ради тога се и налазите данас овде у овоме Храму и не само данас, него сваке недеље, свакога празника па и данашњега Васкрсења Христовога.
То је доказ, браћо и сестре, да је Васкрсење Христово, та Благодат Божија која је дарована свим људима, јер Господ је Васкрсењем својим показао људима прави пут којим треба да иду и прави циљ коме треба да стигну. Пут којим треба да идемо у овоме животу, јесте пут Јеванђеља Христовога, пут заповести Божијих, пут извршења добрих дела, пут врлине и праве вере, а циљ коме треба да стигнемо јесте Царство, Христово Царство Небеско које је припремљено онима који га љубе од постојања света. То је Царство вечнога блаженога живота, тамо где су до сада смештени сви праведници, сви ветитеља Божијих, сви оне које помињамо у календару и многи који у календару нису записани, али су Богу угодили својим животом, сви се они данас налазе у Царству Христовоме и очекују да и ми када пођемо одавде да им се придружимо и тамо са њима и са Анђелима Божијим који су мироносницама јавили благу вест Васкрсења Христовога, да и ми кроз сву ову вечност исве векове славимо Оца и Сина и Светога Духа сада и увек и у векове векова, Амин!
Христос Воскресе!
Народ: Ваистину Васкресе!
Христос Воскресе!
Народ: Ваистину Васкресе!
Христос Воскресе!
Народ: Ваистину Васкресе!
