Глас његов чујемо

 (Јн. 18. 14-17)

   После прогона Еп. Артемија, актуелни Администратор ЕРП Митрополит Амфилохије нас моли да по сваку цену останемо у својим манастирима, јер ту нас је Бог довео са разлогом. Учи нас Митрополит да морамо да спасавамо своје светиње и да их не напуштамо. Учи нас  да не идемо за човеком! Све је то лепо срочено и срцепарајуће, али није искрено!

Бог је нас призвао у манастире у којима смо и поставио нас је да бринемо о светињама, ни мање ни више него преко Еп. Артемија, којем смо се препустили да нас води и руководи и по чијем смо суду и расуђивању расподељени по манастирима и постављени да бринемо о њима. Али ако немамо свога духовника и руководитеља којем смо предали своје душе, да нас води путем спасења и да нас подучава, да носи наше бреме заједно са нама, онда ни ми нисмо у стању да останемо без свог духовног оца у својим манастирима. Онда нисмо спремни за искушења која нам предстоје. До сада смо успешно носили своје бреме, ослањајући се на Еп.Артемија, јер његове молитве су нас крепиле, поуке тешиле и исцељивале…његов поглед нас је подучавао, реч његова све нас је бодрила. Таквога више нема међу нама јер је отеран од нас, раздвојен од своје деце! Забрањено му је духовно руковођење монаха рашко-призренске епархије. Без њега нећемо моћи правилно  да управљамо манастирима, нећемо моћи да очувамо чистоту вере, нећемо бити оно што смо до сада били.  Другога да питамо немамо, другом душу да предамо да је руководи не можемо и нећемо, другоме исповест да казујемо не желимо и не смемо, другога Оцем да зовемо-немамо кога. Најбоље би за све нас било када би сви који то желе, добили канонске отпусте и отишли где нађу себи пријем. Али то очигледно није добро за оне који су до ове ситуације и довели. Да ли могу силом да се задрже монаси да остану у својим манастирима и епархији из које је Еп.Артемије протеран?! Наравно да не могу! Може да нам се прети лишавањем чина или „размонашењем“ и изопштењем из црквене заједнице на неко време. Али то би само било контрапродуктивно за оне који такву одлуку донесу.  Ако су Оца казнили нека казне и децу. Има нас који смо се молили Богу да Еп.Артемије:  не покрене поступак против оца Симеона,  да о. Антонија  не казни  и не размонаши, да Предраг Суботички настави са зидањем манастира и да се Еп центар „Раде Неимар“ не угаси. Молили смо се Богу да Еп. Артемије не изврши поменуту одлуку СА Сабора, не зато што презиремо Сабор епископа, већ зато што  знамо да су сви они оклеветани од стране Еп. Теодосија, који је ђаволу био најподобнији за такво оцеубилачко дело.

Еп. Артемија знамо, за њим идемо и његов глас чујемо, а Вас остале „пастире“ не знамо и речи Ваше не разумемо. Док смо ми своје Светиње спасавали и обнављали дотле су наметнути нам „пастири“ потписивали споразуме са привременим институцијама у Приштини. У таквим спасавањима нећемо да учествујемо!

 Јеромонах Бенедикт
Манастир Светих Архангела код Призрена